Двадесет година од погрома Срба из Крајине
\На данашњи дан, пре две деценије, нападом на Книн у зору, почео је дуго припремани егзодус Срба из Крајине, највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. У акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, уз прећутну сагласност међународне заједнице, за само неколико дана са вековних огњишта протерано је више од 250.000 људи, са најчистијих српских етничких простора у бившој СФРЈ: из северне Далмације, Лике, са Баније и Кордуна. Ови простори у саставу Републике Српске Крајине били су под заштитом Уједињених нација.
Убилачки талас тадашњег Загреба убрзо се пренео и на српске просторе у Републици Српској. Уз садејство са хрватским снагама, на 13 српских општина, од Грахова до Приједора, брутално је ударио Пети корпус Армије Босне и Херцеговине. У овом таласу прогнано је 125.000 Срба.
Редни број смрти у акцији „Олуја“ стао је на 2.500. За још толико несталих се – трага. Уништене су 24.752 српске куће, 13.000 привредних објеката, 182 задружна дома, 56 здравствених станица, 78 цркава, 29 музеја, 181 гробље, 352 трговине, 113 водовода, 96 трафостаница… Уништени су сви српски индустријски погони, 920 споменика, 211 угоститељских објеката и 410 занатских радњи. После погрома на своја вековна огњишта вратило се око 20.000 Срба, махом стараца. Обновљено је тек око 3.000 српских кућа. А више од 1.000 српских села и насеља, у којима су Срби били већина, практично је престало да постоји.
Тамо где Срби желе да се врате, повратак је готово неомогућ. У првим данима повратка, убијено је ватреним и хладним оружјем – 70 повратника. Махом стараца. Била је то опомена да сваки покушај враћања на вековна огњишта може да буде кобан.
Званични Загреб „Олују“ слави, уз шампањац, као „победоносно-ослободилачку“ акцију, а дан када је етнички српски простор очишћен, као Дан домовинске захвалности.
Срби се, на овај дан, али и у наредним данима, сећају својих страдалих и отетог завичаја. Пале свеће и полажу цвеће. Упркос времену, бол не пролази, као ни вапај за правдом, јер је злочин над крајишким Србима и даље без казне.
„Веритас“ подсећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршиле агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине.
И кад је престао сваки отпор, агресор је убијао људе који нису хтели или могли са својих вековних имања, али и оне у избегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске. На евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба из ове акције и после ње, од чега су 65 одсто били цивили.
Хрватска избегава без ваљаног разлога ексхумације и на познатим местима укопа са око 270 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком „непознат“, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 294 жртве чији су посмртни остаци ексхумирани – истиче „Веритас“.
