АРХИВА ВЕСТИ
Поштовани,
Ово је архива вести са наше претходне веб странице која се налазила на Верату. Да не би преносили вест по вест, старе вести смо поставили у овај стубац испод.
Новости из организације 07.05.2007.
Желимо још једном истаћи велики успех који смоостварили са прикупљеним донацијама за месец април. Планирамо да донације уручимо породици Славковић на Косову и Метохији. Наш тим у Србији свакодневно ради на проналажењу начина да се оде доле и помоћ уручи директно. Ако до пред крај месеца не будемо помоћ испоручили њима, усмерићемо је за породице у Црној Гори. Тим који је био задужен за израду Статута на српском и енглеском језику је посао привео крају па очекујемо да Управни одбор усвоји предложени Статут и да након тога наставимо са процесом регистрације у Србији и САД.
…………………………………..
Послата помоћ породици Рашковић 11.04.2007
Данас смо послали помоћ породици Рашковић у Крагујевац у висини од 500 еура . Ступили смо у контакт са њима и преносимо у њихово име искрену захвалност свим члановима наше организације. Срби За Србе наставља рад још јачим темпом. Почетком маја представићемо члановима и пријатељима организације планове и циљеве за тај месец.Будите уз нас, потребни смо српском народу!
…………………………………..
Прва посета породици Петковић 10.04.2007
На Велики петак сам посјетила Петковиће и уручила им 250 евра. Просто су били у невјерици кад сам им се јавила ујутро. Затекла сам шесторо дечице које можете видјети на сликама заједно са мајком. Други по старини је дошао пред крај посјете, тако да сам и њега упознала док је најстарији отишао негдје у град, а средња кћеркица је је са школом била на Тари. Живе у бањалучком насељу Лазарево у монтажној кући која није најусловнија, али је боља од оне у којој живе Милутиновићи. Можда и због тога што је атмосфера у кући некако веселија. Иначе то је једна од монтажница саграђена 1969. године за нужни смјештаја послије земљотреса, зидова напуклих и крова на коме често морају мијењати цријеп јер прокишњава. Али то је њихов дом,к акав-такав .За мајку Љубинку смјештај је есенцијални проблем.
Тачно је да једва крпе крај са крајем јер су им приходи слаби и несигурни, од данас до сутра, али је ипак породица здравог духа. Старија дјеца раде на дневницу код приватника, било шта. Дјеца су испочетка била стидљива, па сам их морали једно по једно позвати у дневни боравак да се дружимо.Али, када су преломили, било је лијепо дружити се са њима. Чак су ме у пар наврата поштено насмијали.
Интересантно да сам их посјетила тачно на годишњицу Љубинкине операције. Она добро изгледа, али на жа лост се још није опоравила. Срћом, дјеца су здрава, чила и весела и пуно јој помажу, тако да је све уредно и на мјесту иако су ствари дотрајале и одслужиле своје. Она не може пуно помоћи нити смије ишта подићи се рана још увијек није смирила. Доктори предлажу детањан преглед у Београду, али Љубинка, на жалост, за то нема новца. На питање да ли јој се неко јавио послије емисије РТРС-е (Радио телевизија Републике Срспке) „Феномени и хероји“ одговорила ми је да је било обећања али не и остварења. Власник тржног центра Тропик је обећао запослење једном сину. Декан Универзитета у Бањалуци обећао је прим најстаријег сина на факултет и да ће трошкове студирања покрити Министарство образовања али тек од сљедеће школске године, па се томе још увијек надају. Веома су се обрадовали нашој помоћи и пуно им је значило да се неко пред Васкрс упутио са једног краја РС на други само да би њима уљепшао празник. Захваљују се свима и поздрављају. Јуче су нам послали и СМС честитку за Васркс и поздравили све чланове Срби За Србе. Свиђа им се наше име,и надају се да ћемо опстати, ојачати и помоћи многе.
…………………………………..
Помоћ породици Блажић 06.04.2007
Јуче сам посјетила породицу Блажић у Лукавици / Источном Сарајеву. Било ми је изузетно драго што сам их све затекла кући. Дјеца су на васкршњем распусту а и школа ради скраћено, само за наставничка вијећа, тако да је и мајка била кући. Јако су се обрадовали нашој помоћи. Кажу да је дошла у правом тренутку и њима је као благослов. Најсретнија је била Тања којој је то дошло као посебан рођендански поклон. Она, наиме, данас (4. априла) слави 13-ти рођендан…..
Приликом моје прве посјете дјеца су била стидљива и стално су се крили једни иза других, а овај пут су били вољни и да се играју са мном. Поготово мањи, тако да сам се препустила тој веселој породичној атмосфери и уживала у скривању и тражењу малишана. Мајка ми је рекла да постоји иницијатива Владе РС да се мајкама са четверо и више дјеце од којих бар једно иде у школу додијели пензија по том основу. Био је попис, али се још увијек чека на званичну одлуку Скупштине и наравно све зависи од прилива буџетских средстава. Ипак нада постоји. Отац Ацо ми је говорио о његовим покушајима да повеже радни и ратни стаж. Како је инвалид кога су у вријем кад је био рањен, због тежине повреда послали хеликоптером за ВМА и Београд, то он никада није добио папир од војне и докторске комисије да више није способан да служи војску, па му то сад представља проблеме у повезивању ратног стажа. Једноставно му умањују године а тиме, наравно и пензију. Сад покушава да те све папире искупи и избори се за бољу пензију.
Углавном, лијепо сам се испричала са њима и и са дјецом изиграла и провела једно дивно поподне са породицом Блажић. Надам се да сам бар дио те атмосфере успјела пренијети овим сликама и на вас. Пуно су поздравили све људе добре воље који желе да помажу њих и породице сличне њима. Драго им је да их неко подржава, а не само осуђује због многобројности породице. Захваљују се на овој једнократној помоћи и наша им жеља да помогнемо много значи. Чак иако не будемо у могућности да их уврстимо у стални програм желе да знамо да њима пуно значи и лијепа ријеч, разумјевање а и чињеница да има неко ко мисли на њих. Пуно поздрава из прохладне РССиједа
…………………………………..
Настављамо акцију 29.03.2007
Захваљујући рекордним донацијама за месец март, били смо у прилици да по први пут пошаљемо једнократне помоћи од по 250 евра породицама у Републици Српској, Блажић из Лукавице и Петковић из Лазарева. Искрено се надамо да помоћ овим породицама неће бити последња и да ћемо их убрзо укључити у редован програм донација. Срби За Србе захваљују члановима и донаторима који су исказали велико поверење у наш рад. Оно што можемо у овом тренутку да кажемо јесте чињеница да смо борбу за сиромашнији део нашег народа тек започели. Полако али сигурно добијамо контуре озбиљне хуманитарне организације. Одустајања више нема. Са радошћу дочекујемо сваки нови дан јер знамо да постајемо све јачи и организованији.
…………………………………..
Посета Милутиновићима 10.03.2007
У сриједу сам послије посла отишла до Милутиновића и предала им новац. У село сам стигла негдје око 20:20.Затекла сам их кући, мада су дјевојчица, трогодишњи синчић и отац Миле спавали.Сви су изгледали добро. Деда се опоравио. Сад је пуно боље.Рана на нози полако зараста. Доктор у Зворнику му промјенио терапију, па је сад пуно боље. Гордану сам затекла трудну. Термин јој је у јулу.
Кажу да ће на прољеће у Србију. Покојна дедина кћерка им је оставила, како кажу, око 100 година стару породичну кућу. Миле је ишао да види, и каже да није најусловнија, али може послужити пар година док се нешто боље не направи. Ето, чекају да дјеца заврше ову школску годину па да преселе тамо.Тако им је савјетовао директор основне школе.
Обрадовали су се посјети. Деда се већ био забринуо. Ишао је и у банку да провјери. Каже да је таман било „догорило“.
Како сам новац предала лично, то сам и усликала, чисто као доказ. (Да, имам један стари идиот апарат, а како ми рече чикица у фото радњи, и филм ми је био у годинама, али мислим да се оно што је битно довољно види).
