„Баба нас родила” – ова дјечица из Гусиња одрастају уз самохраног оца, ђеда и своју бабу!

Нема јутра да не пољубим крст и захвалим Богу што устах опет због ове дјеце! – поручује Миланка Милачић, поносна баба четворо унучади.

Андрија (7), Андријана (6), Кристина (5) и Теодора (4) већ четири године нијесу видјели мајку пошто не живи више са њима.

Били су мали када је отишла, па је не памте. Баба им је све, чак кажу да их је она родила. Јако су везани за њу – објашњава млади Лазар, самохрани отац.

Милачићи живе у селу Мартиновићи код Гусиња. Од њихове куће пружа се прелијеп поглед на Проклетије и живописну природу.

Овдје су само три куће српске, а наша је једина са дјецом. Да би пратили наставу на српском возимо их сваки дан до школе у сусједној општини. Наша кућа је вјековима српска и кад су ми се кћери удавале, тробојка се виорила! – истиче ђед Милан.

Слике, иконе и заставе на старим зидовима то потврђују. Милан и Миланка живе у приземљу куће, а Лазар је са дјецом на спрату. Мада у шали кажу за бабу да је и доље и горе, пошто брине о читавом домаћинству. Стварно задивљује младалачка енергија ове жене која живи за своје унуке, не бјежећи ни од чишћења по комшилуку да би зарадила за њих.

Милан је морао оперисати тумор на малом мозгу, а ја имам проблема са штитном жлијездом. Мада, искрено, код доктора и не идем јер кад ћу? И да шта буде од вас и да не буде, само да сте здрави – каже баба Миланка.

Живе од скромне социјалне помоћи и омање инвалидске пензије. Пошто немају много своје земље, узимају је у закуп.

Обрађујемо колико можемо, мада кубуримо с механизацијом. Имамо само плуг и своје руке. Садимо поврће, а ту су и, дјеци омиљене, двије краве и коњ – прича Лазар.

Од помоћи би им превасходно значило да се обезбиједе цијеви за воду, изолација за купатило, бојлер, веш машина, фрижидер… Ваљало би замијенити и столарију, као и поставити ламинат у собама.

Вукао сам дрва на леђима да бих направио ово купатило за дјецу, али није још функционално. Пуно би нам значила и косачица да можемо и неки цент зарадити косећи. То би нам требало и прије покућства – додаје Лазар на крају разговора.

Скромни захтјеви једне скромне породице. Ето још једног задатка за донаторе Хуманитарне организације Срби за Србе. Упућујемо позив свима да својим донацијама обезбиједе лијепшу будућност за мале Милачиће!