Бањалуко, покажи срце – помозимо шесточланој породици Мајкић из Пискавице

Хуманитарна организација Срби за Србе посјетила је породицу Мајкић која живи у селу Пискавица надомак Бањалуке. У вихору рата, отац Зоран (48) и мајка Мирјана (39) морали су напустити своје огњиште и родну груду у Санском Мосту. Претешко је било све своје оставити и отићи, а са собом понијети само успомене и кору хљеба, а можда ни то.

Ипак, нису поклекли и остали су на ногама и поред свих недаћа. Зоран и Мирјана, почели су поново свакодневно стварати и градити у зноју и жуљевитих руку, али са поносом и поштено па колико успију. А успјели су много! Изградили су велико богатство изродивши својих четверо дјеце: кћерке Мају (18), Марију (16),  Маријану (11) и синчића Стефана (6).

Породица Мајкић једна je од оних породица која се не боји рада – ни родитељи ни дјеца, а то смо увидјели још из аута када смо скретали према њиховој кући. Испред Мајкићевог дома налази се воћњак који тек треба да рађа. Одмах поред њега, са десне стране, прошли смо крај садјевеног сијена, пушница, кокошињаца, трактора и његових наставака, купилице, разних алатки као и торова за овце, козе, краве и свиње. Изнад куће налази се башта и пола дулума посијаних краставаца. Даће Бог да краставци роде и да их Мајкићи продају, а наочито јер се око њих највише брину и раде дјеца која по овим љетњим врућинама устају у пет ујутру да их оберу.

Отац Зоран запослен je у оближњој клаoници али чим дође кући, обује чизме и придружује се Мирјани и дјеци у послу. Једна стара народна пословица каже да, ако ти пред кућу дођу мачка или пас и ту остану, ти си добар човјек јер то животиње осјете. А вјерујте, Мајкићи их имају, што би се рекло, за извоз. Умиљати мачићи се не плаше доћи у крило, а мали Стефо и Марија, очима који сијају само онако како дјечије очи знају, поносно су одвели нашу волонтерку до мјеста гдје су направили кућицу за кују са четвoро преслатких кучића. Ова добра дјеца брину се о њима, мазе их, а кучићи само што не причају колико су умиљати.

Израђених руку али чиста образа, Зоран и Мирјана хране и васпитавају потомке, уче их вјери и поштењу, а не мржњи и то се заиста примијети. Дјеца као да нас знају сто година, гостољубива, културна и васпитана. Наша хуманитарна организација одлучила је да припомогне Мајкићима који већ годинама ћуте, раде и сами се храбро боре и успијевају у томе. Наш план је да им замијенимо читаву кровну конструкцију, поставимо нову вањску столарију, фасаду, направимо стазу око куће, купимо пећ на струју те нове кревете за цурице, за шта нам је оквирно потребно око 25.000 КМ.

Морамо признати да смо се једва „извукли” од гостољубивих Мајкића који су нам изнијели, као прави српски домаћини, од ракије и домаћих сокова па до свега осталог. Спасио нас је комшија који је у том тренутку дошао да им врати трактор. Обрадовао се што нас види и каже да смо дошли на право мјесто:

Ово су толико добре комшије и вриједни људи. Сами су све стекли, ништа нису имали кад су се доселили овдје, раде и дан и ноћ. Ако је ико заслужио да им се помогне, то су онда Мајкићи – рекао нам је њихов комшија.

Његовим ријечима и овим нашим извјештајем, морали смо вам барем донекле показати колико је ово једна поштена и вриједна породица која заслужује боље. Доласком на догађај Тројка из блока у Бањалуци 14. августа као и присуством на осталим манифестацијама које будемо организовали, куповином у нашем хуманитарном бутику Бастион на Градској тржници, те позивом на хуманитарни број: 17763 помажете скупљању новца за помоћ породици Мајкић.

Ова породица која није дозволила да их тешка животна прича сломи требало би да буде узор свима нама и искрено су заслужили наше поштовање и помоћ. Крајишка љепотица показала је више пута до сад своје хумано лице па не сумњамо да ће и сада остати на висини задатка!