Без оца и мајке, троје Петровића, живи у хладној и неусловној кући

Недалеко од породице Кузмановић из Модриче, којој смо претходне године помогли доградњом и опремањем куће, у мјесту Горња Бабешница, наишли смо на још једну тешку, а опет специфичну причу троје Петровића, који су нажалост веома брзо остали без својих родитеља и који се сами пробијају кроз живот.

Након што је отац породице преминуо 2012. године, бригу о породици је прво преузела мајка, да би и она преминула прије три године, тако да је сада на плећа Борислава (22) спала сва брига о сестри Драгани (17) и брату Владимиру (13 година). Такође, морамо да споменемо да је након смрти мајке породици додијељен старатељ, и то тетак Нико у чију подршку смо се увјерили приликом посјете и који, као и већина ближе родбине, умногоме помаже дјеци.

Од редовних прихода породица остварује око 350 КМ мјесечно по основу социјалне помоћи и дјечијег доплатка, а најстарији Борислав нема запослење већ иде да надничи, најчешће обављајући шумске послове, док су Драгана и Владимир још школарци.

На питање, која је то помоћ тренутно најпотребнија породици, добили смо одговор да је то уградња термоизолације у кућу, и то прије свега у виду фасаде јер су у Бабешници зиме јако дуге и хладне, обзиром да се снијег, на мјесту гдје се налази кућа, задржава већим дијелом године.

Породица је кућу у којој тренутно живе некако успјела да заврши и опреми унутрашње просторије, али је остао великим проблем са хладноћом и загријавањем куће. Такође, како на крову нису постављени олуци, те због тога влага почиње полако да се увлачи у темељ куће, покушаћемо и овај проблем да ријешимо опшивањем крова неопходном лимаријом.

Процијењена вриједност радова на кући, постављање фасада и опшивање крова олуцима, износи око 5.500 КМ и зато и овај пут апелујемо да у складу са својим могућностима подржите и ову акцију помоћи. Позив на број: 17763 у Републици Српској, СМС на број: 7763 у Србији су најлакше могућности за помоћ овој породици, а друге начине и могућности донирања из других земаља погледајте овдје.

Као што смо и видјели, младе Петровиће живот није мазио, но надамо се да ће са наше стране пружена братска рука, у виду ових радова на кући донијети охрабрење да кроз живот даље ступају храбрије и срећније.