„Били смо имућнији некад, али када се Петар родио, све смо дали на његово лечење“ – породица Светозаревић из Славујевца

У селу Славујевац у општини Прешево, ни километар од македонске границе, остало је стотинак кућа. У њима живе искључиво Срби. Занимљив податак везан за ово село на југу Србије, jе то што трећина житеља земљу има преко границе – у Македонији.


У селу које нема водоводну мрежу, аутобуску линију и продавницу живи са породицом у тешким условима домаћин Станимир Светозаревић. Њега затичемо самог у кући, а како нам објашњава живи са невенчаном супругом Јасмином Тимов и сином Петром (10), док из претходна два брака има троје деце – Сању (27), Милана (24) и Ивана (22).


Јако сам поносан на моју децу, трудио сам се да што више уложим у њих. Сања је мастерирала на ПМФ-у у Новом Саду, и сада ради као наставница у београдској гимназији. Милан је инжењер електронике у чину официра при Војсци Србије, док је Иван завршио млекарску школу, али тренутно нема посао – раздраганим гласом говори нам Станимир о својој деци.

Кућа која тешком муком одолева зубу времена, на најбољи начин осликава борбу ове породице да својој деци обезбеде нормалне услове за живот. У кући немају воду, али како нам домаћин објашњава, потребан му је кабл како би је спровео од хидрофора чиме би се овај проблем решио.


Били смо имућнији некад, али кад се Петар родио и када му је дијагностикована церебрална парализа, потпуно смо се фокусирали и све уложили у његово лечење. Лечили су га искусни украјински лекари из Харкова, па смо успели, из готово безнадежне ситуације, да га дигнемо на ноге, да прохода и проприча. Из нама непознатих разлога, држава је укинула накнаду за туђу негу и помоћ, а објашњење за такву одлуку лежи у побољшању здравственог стања, иако Петар и даље не може самостално да функционише.

Светозаревићи од стабилних месечних примања имају једино социјалну помоћ у износу од 19.000 динара. Такође, обрађују земљу која се налази у Македонији, чувају неколико оваца и свиња и узгајају башту за своје потребе. Мајка Јасмина некада је радила у фабрици, али је тренутно без посла.


Највише би ми значио струг. Могао бих да кренем да радим, повећам месечне приходе, а пошто се већ годинама бавим техничким иновацијама са сином Миланом који је инжењер, могли бисмо да остваримо неке наше идеје које би могле да се комерцијализују – одговара нам Станимир на питање која помоћ би највише значила породици.

Хуманитарна организација Срби за Србе позива све донаторе да се прикључе акцији помоћи за породицу Светозаревић како бисмо помогли још једној угроженој породици на југу Србије и тиме подржали опстанак породица у срединама где је, из године у годину, све мање Срба.