„Било би лијепо имати, али немамо” – тужна животна прича малих Михића

У селу Потком неколико километара од Берковића живе Милош (16), Милица (15) и Маја (6) са оцем Миливојем Михићем који веома често није код куће, јер надничари како би својој дјеци обезбедио кору хлеба.

Мајка им је нажалост преминула прије двије године и од тада мала Милица води бригу о домаћинству. Живјели су у старој неусловној кући без основних животних услова, међутим, након акције коју је покренуо локални Црвени крст, стање им се побољшало. Успјели су захваљујући тој акцији поставити дио столарије на кући, направити кухињу и купатило као и набавити машину за веш, која је малој Милици спас.

Од примања имају 240 КМ дјечијег доплатка и 125 КМ социјалне помоћи. Посједују 2 краве, свињу и кокошке. Милош поред школе ради још на оближњој фарми за козе и тако помаже оцу. Милица води бригу о малој сестри и о кући. На молбу предсједника локалног Црвеног крста организовали смо посјету гдје смо затекли дјецу на херцеговачкој врелини. Миливоје је отишао послом у Берковићима.

Милица нам је показала кућу. Објаснила је шта су урадили и шта им је остало још као проблем. Наиме, нису имали довољно новца за још два прозора и за улазна врата. Фали им и најмештаја. Ормари и кревети су им у лошем стању. Душеци, јастуци и постељина су старији од њих али Милица то уређује како зна и умије.

Када смо је питали у вези са тим, одговор је био – „Mи смо задовољни са овим. Било би лијепо имати, али немамо”. Једина њихова веза са свијетом током распуста је један прастари телефон и ТВ. О интернету и компјутеру и не размишљају.

Хуманитарна организација Срби за Србе потрудиће се да у наредном периоду помогне породици Михић, па позивамо све донаторе да нам се у томе придруже!