Божићна радост слила се у домове Срба на Косову и Метохији!
Завршена је нова традиционална Божићна акција Хуманитарне организације Срби за Србе. На Косову и Метохији је, овог пута, помогнуто чак 20 породица. Укупна вредност акције је 41.150 евра, а све је реализовано уз огромну помоћ Епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића и манастира Високи Дечани.
Обилазак смо почели у општини Липљан посетом селу Ливађе и породици Митић. О два брата, Вељку (15) и Илији (2). и две сестре, Оливери (14) и Невени (9), брину родитељи Дејан и Ана, а са њима је и баба Јелица која болује од тешког облика паркинсонове болести. Живе од скромних примања која не прелазе 500 евра и обрађују хектар земље. Својим трудим су успели да направе нову кућу, али им је столарија била у јако лошем стању. Морали су стављати ствари како би ублажили дување. Пре две године пријавили су се за помоћ наше организација која, нажалост, није могла стићи раније с обзиром на огроман број породица које имамо на чекању. Помоћ се огледала у набавци PVC столарије у вредности од 1.800 евра.
Одатле настављамо ка Прековцу у општини Ново Брдо где, након изврсног доручка у народној кухињи, посећујемо породицу Бојана и Данијеле Перић. Ова породица је само 15 дана пре нашег доласка постала богатија за сина Богдана ког су дочекала браћа Алекса (8) и Зоран (5). С њима живи и баба Сребрана. Бојан ради као помоћни радник у школи, а обрађују и 20 ари земље. У кући је било доста влаге, па смо им обезбедили помоћ у виду прозора и изолације за кућу. Вредност помоћи је 1.700 евра.
У селу Понеш, општина Гњилане, посетили смо породицу Денић коју чине отац Милош (28), мајка Данијела (23), син Андрија (4), ћерка Дуња (2), деда Александар (46) и баба Олгица (50) која има дијабетес. Од примања имају минималац (11.000 дин.), социјалну помоћ (17.000 дин.) и дечији додатак (6.000 дин.), а обрађују и 40 ари земље. Породица живи у тешким условима, немају чак ни воду у кући. С обзиром да им је, како кажу, општина обећала да ће да среди водоснабдевање, наша организација им је обезбедила PVC столарију, фрижидер, замрзивач и веш машину укупне вредности 2.600 евра. Иначе, 2000. године шиптарски терористи убили су Милошевог деду док је чувао стоку недалеко од куће.
Пут нас даље води до села Кишница у општини Грачаница где се упознајемо са једном од ретких породица које су се вратиле на Косово и Метохију последњих година. Ивићи су дуго живели у Нишу где су имали угоститељску радњу. Због пандемије корона вируса посао је стао, а они су решили да се врате на свету српску земљу. Још увек не могу формално да затворе радњу у Нишу, па за сада немају право на социјалну помоћ упркос томе што немају никаквих примања. Породицу чине Радивоје, Тања, Стефан (19), Немања (18) и Анастасија (12). Пошто немају своју кућу, живе мало код Радивојевог брата, мало код сестре. Њихов храбар потез да се врате решили смо да подржимо са 2.003 евра што је утрошено на набавку грађевинског материјала да би могли да започну са изградњом нове куће. Иначе, Радивоје је недавно имао отворен прелом ноге, па се полако опоравља.
У истој општини, у Новом Бадовцу породица Недељковић дограђује своју кућу с обзиром да сада живе веома тесно. Породицу чине Марко, Драгана, Андрија (11), Огњен (7) и баба Славица. Живе од скромних примања, а отац ради приватно кад има посла. И он и деца имају астму. Обезбедили смо им PVC столарију у вредности од 1.800 евра.
Супруг Маје Велић из Грачанице недавно се упокојио од инфаркта. Остала је сама са два сина – Стефаном (13) и Војиславом (11). Живе од дечијег додатка од 6.000 динара и Мајине плате од 100 евра што добија за чишћење оближњег угоститељског објекта. Велићи живе само на једном спрату куће, а наша организација је решила да их подржи набавком PVC столарије, два кревета, кухиње и веш машине у укупној вредности од 1.605 евра. Пренели су нам да им је сада знатно топлије у кући и захвалили су се свим донаторима организације.
Такође у Грачаници, помоћ је стигла до породице Поповић. Породицу чине син Тадија (1), отац Немања и мајка Миљана која је у благословеном стању и за који месец очекује још једну бебу. Станују приватно, али су почели да праве своју кућу у чему смо их подржали куповином PVC столарије вредне 3.000 евра.
Општина Липљан недавно је била погођена и великим поплавама. Зато смо посетили и породицу Димић у селу Лепина. Деда Љубиша, баба Верица, отац Александар, мајка Александра, ћерка Марија (13) и син Марко (9) имају пар примања од којих живе, али им је поплава нанела велику штету. Санацију куће нису могли у потпуности од својих средстава да заврше. Зато смо им обезбедили PVC столарију, ламинат, кнауф табле и други грађевински материјал у вредности од 3.001 евра. Кажу да нико у том крају не памти оволике поплаве.
Обилазак настављамо у Метохији посетом породици Станојевић из Ораховца. Породицу чине ђакон Милан, супруга Александра и деца Анастасија (8) и Крста (3). Били су у Шведској, али су се пре три године вратили у Ораховац где живе у повратничкој кући. За њих смо издвојили 1.500 евра што је било довољно да се обезбеде два кревета, ормар, ципеларник, машина за сушење веша, фрижидер и замрзивач.
У Ораховцу смо помогли и породици Шарић коју чине Иван, Смиља, Милица (13), Стефана (9) и Стефан (4). За 1.500 евра узети су замрзивач, електрични шпорет, усисивач, четири ормара, два кревета, једна врата и део материјала за изолацију.
Последња помогнута породица у Ораховцу у склопу Божићне акције јесу Уламовићи. Породицу чине Сава, Весна, Даринка (17), Александра (15) и Никола (9). С обзиром да им је недавно држава Србија изградила кућу, неопходан им је заштитни зид око куће због провокација и каменовања које су трпели. Решили смо да им изађемо у сусрет донацијом грађевинског материјала за тај зид у вредности од 1.500 евра.
У Великој Хочи, која припада општини Ораховац, овог пута смо помогли четири породице. За Лукиће смо обезбедили прикључне машине, тј. фрезу, виноградарску копачицу, прскалицу и циклон у вредности од 2.000 евра. Породицу чине Бобан, Валентина, баба Душанка и мала Јована која има свега пет месеци. Домаћин Бобан је радио у манастиру Високи Дечани, али сада, већ неко време због целокупне ситуације у вези корона вируса, више не.
Породицу Маврић из Велике Хоче чине Станимир, Душица, Јелица (9) и Алекса (5). Отац ради при општини и баве се пољопривредом. За 2.000 евра обезбеђени су им висећа кухиња, сто, шест столица, четири табуреа, један сточић, плакар, електрични шпорет, фрижидер, веш машина, бојлер и кревет.
Шавелић Милан, Јасмина, Катарина (17) и Христина (16) из Велике Хоче живе од минималца. Обезбедили смо им систем за грејање, односно три радијатора, сушач за купатило, инјектор, акумулатор и уградњу. Укупна вредност помоћи је 1.000 евра.
Помогли смо и породици Лукић из Велике Хоче. Чине је Ивица, Ивана и Вук (6). Од скоро са њима живи и Ивичина сестра Данијела. Ивица, иначе, предаје ликовно у школи. За њих смо наменили 2.500 евра што је утрошено на набавку електричног шпорета и комбинованог фрижидера, као и на уградњу парног грејања (пећ, радијатори и услуге уградње).
Након краће посете манастиру Високи Дечани, долазимо, надомак Пећи, у село Гораждевац где посећујемо три породице. Породицу Дашић чине Александар, Слађана и Алексија (2). Дашићи су успели, након неког времена, скоро да заврше своју кућу. Иако смо их већ помогли 2019. године набавком ламината, решили смо опет да им изађемо у сусрет. Овог пута, обезбедили смо им улазна и четворо собних врата, сто, шест столица, ормар и тепих за дечију собу што је укупно коштало 1.500 евра. Александар је, иначе, пре пар недеља почео да ради као наставник. Ишао је пре у Норвешку бар нешто да заради, али, каже, доста му је раздвајања од породице. Дашићи су се пуно захвалили нашој организацији, уз коментар да се много тога покренуло од наше помоћи.
Манојловић Стефанија (25) и Филип (14) из Гораждевца недавно су, нажалост, остали без родитеља. Живе сами, а наша организација им је обезбедила врата, прозоре, ламинат за две собе и санитарије и материјал за купатило. Вредност помоћи је 2.000 евра.
Никола Богићевић (31) из Гораждевца био је међу децом на коју је пуцано 2003. године када је убијено њих двоје, а рањено четворо. Међу рањенима је и његово рођени брат Марко (29), који због тога и данас има последице на колену. Кажу да „то не може да се избрише из сећања”, гледали су смрти у очи. Данас заједно држе бикове, па продају, а послужили су нас и домаћом ракијом од дуње коју производе. Никола је оформио своју породицу, па са супругом Снежаном (28) има ћеркицу Дуњу (пет месеци). Иначе, ради у манастиру Високи Дечани у млекари, али у последњих годину дана не због корона вируса, док Снежана предаје математику и информатику. Додуше, нема пун фонд часова. Тренутно живе у сестрином стану, али граде своју кућу коју су успели да укрове. Наша организација им је помогла са 2.500 евра што је утрошено на набавку грађевинског материјала, односно конкретно електроматеријала, столарије, ригипс табли, стиропора и лепка за плафоне. Нажалост, Никола је пре две године имао саобраћајну несрећу коју је једва преживео и од које су му остале последице. Лечи се од тумора на мозгу. Заједно смо отишли и до Бистрице и места где је извршен један од највећих злочина на Косову и Метохији од 1999. године да бисмо прочитали молитву.
Последња помогнута породица у Метохији у склопу Божићне акције су Машићи из Беркова. Пре шест месеци Борко и Јелена су добили ћерку Дарију, тако да је она друга беба која се у том селу родила још од рата 1999. године. Отац ради у народној кухињи, а мајка је тренутно на породиљском боловању. Обрађују и четири хектара земље, али су им ливаде и њиве недавно биле поплављене и вода се није повукла више од месец дана. Машићи живе у повратничкој кући, али је веома мала и, пошто је без плоче, зими је доста хладно. Решили су да је проширују, па смо им за 3.001 евро обезбедили грађевински материјал и три прозора.
Последња помогнута породица била је на северу Косова и Метохије, односно у Косовској Митровици. Наши добри пријатељи Лазар и Рада имају децу Матеју (8), Ленку (2) и Магдалену (2). Општина им је, као младом брачном пару, доделила стан, па је била неопходна помоћ око опремања. Издвојили смо 2.498 евра и обезбедили им кухињу, сто, шест столица, угаону гарнитуру, плакар, сточић, комоду, веш машину, електрични шорет и собна врата. Стевићи живе од две скромне плате.
Тиме је завршена још једна СЗС Божићна акција на Косову и Метохији. Настављамо из године у годину, из месеца у месец и из дана у дан да обилазимо српска села и наше јунаке с вером у крајњу победу добра. Нема предаје!
