Браћа Срби у новом дому породице Лазаревски у Старом Нагоричану! (видео)
Подножја Костоперских стена нас изнова дочекују. У околини велики број старих гробаља. За нека знамо, а за нека не, док подно Вујевског Камена бистримо видике, а Пчиња тече. Очаравајуће делује поглед на стене, на низ од пет вулканских висова. Тихо је и топло. Као да је време стало. Челопек је ту, посећујемо га и одајемо пошту страдалим ратницима који су животе дали за слободу.
Допире нам бачени поглед на путни правац Куманово – Крива Паланка. Прилазимо Старом Нагоричану са северне стране, са граничног прелаза Прохор Пчињски. Овом великом светитељу смо се уочи наше нове хуманитарне акције поклонили.
По који лавеж паса отрежњује забасане мисли, и погледе на висове и равнице, на Зебрњак – тамо даље у даљини, на Спомен костурницу погинулих српских војника, сељака, мученика.
Нова реалност за породицу Лазаревски
Наша нова акција и помоћ српском народу у Северној Македонији обухватала је посету општини Старо Нагоричане, где смо у истоименом селу завршили изградњу нове куће, новог дома за породицу Лазаревски! Укупан износ грађевинских радова и опремања куће износи 37.515 евра.
Домаћин Стоје за нешто мање од годину дана, добио је нов дом. Тескобу свакодневице коју смо видели последњи пут, већ је промењена, на измученом лицу домаћина са видиљивим борама провејава осмех.
За породицу Лазаревски сан о новој кући се остварио
Мите је по први пут добио своју собу у којој ће моћи да позове своје другове
Домаћица, Стојетова супруга Благица је била ћутљивија. Захваљује се, осмехом клима главом, док је ћерка Катерина предусретљива и вредна око послуживања пристиглих гостију на част у новом дому. И Мите, који нам је прошли пут пожелео добродошлицу реченицом „Помози Бог, браћо Срби!”, вредно припомаже. Са њима је и бака Стојанка. На њеном старачком лицу видиљива је сва патња живота, радује се што ће унучад имати нов дом, али кроз зубе процеђује носталгију за старим крајем, уз помешане емоције и сузе радоснице.
Суморне слике и сцене из старог дома у селу Стрновац у брду надомак села Драгоманце и немаштина која нас је затекла у овом дому, сада делује нестварно. Попут кошмара који је прошао. Уз нове наде и нове погледе деце сија осмех надомак регионалног пута Пелинце – Старо Нагоричане, надомак граничног прелаза Прохор Пчињски ка Србији, а то је и нада ка бољем животу, превасходно, за ова два средњошколаца који похађају наставу у Куманову.
Сложни, у глас веле да је и даље све ово невероватно, и да се не могу тек тако лако помирити с чињеницом да им је знатно олакшан пут до продавнице, до аутобуске станице и до асфлатираног пута.
Био сам у паклу, сада сам у рају – говори сузних очију Стоје, упутивши благослове Хуманитарној организацији Срби за Србе, која брине за Србе у Македонији, али и СПОНА-и која га је како рече, пронашла, и довела ове добре људе у његов дом.
Видљиве емоције на лицима присутних. Свима делује невероватно остварње коначног циља. Потврђује то и пријатељ наше организације Драган Трајковић из самог места, који се својски трудио да помогне логистички читаву акцију, са папирологијом и осталим техничким детаљима.
Имали смо одређених потешкоћа, али смо корак по корак успевали да превазиђемо сва искушења, и да закорачимо у још једну успешну хуманитарну етапу, а надам се да ће овакве акције бити и убудуће.
Поново је уприличен мали сценарио усељења у нови дом. Изнова, заслужан за читав церемонијал, господин Чедомир Марковић – главни извођач и координатор радова који нас је и овога пута одушевио, насмејао и подсетио на манире „старе школе”, уз потврђени квалитет спроведених радова.
Добродошлица је сачињена традиционалним обичајем хлебом и сољу. Наш долазак и званичну церемонију усељења, пратила је симболика предаја кључева, уз молитвени чин освећивања дома.
Мите нам је показао све просторије у дому, не скидајући осмех, док нам је Катарина поручила:
Лепа је кућа, радосна сам, захвална сам вам, што имамо чист дом, то је најважније, обећавам да ћу га чувати и бринути о њему!
Логистика је и овога пута дошла од Српског културно-информативног центра СПОНА који су поред иницијативе и теренског рада и за ову акцију издвојили 3.000 евра за куповину замљишта.
Читав пројекат, који је обухватао изградњу куће величине 73 м² и опремање исте најосновнијим покућством, охрабрује и остале мештане у овом селу, али и у широј околини.
Некад и сад
У читавој локалној заједници, пристижу предлози и питања за нове породице. Сви присутни искрено деле неописиву узајамну радост, а капије и засеоци нам блиски, бивају познатији, ближи, јер се и порте лакше отварају. А домаћини нас препознају. Док нас Двери Неба обасјавају, молитва сама надолази. За њих, за нас, и једни друге и сав свој живот Творцу предајемо, док нас покров(и) Широј од небеса закриљују, а плаветнила дотичу. Подухвати се нижу. Оно што је несвакидашње, и неочекивано, бива могуће; и све (је) присутније. Тиме за заборав старе колевке бивамо свесни, и за све оне знане и незнане људе са ових простора.
Попут претходних посета и овој породици је уручена икона Пресвете Богородице Тројеручице, да их сачува у здрављу, љубави, и миру, а заштитник дома Крсна слава Свети Никола да бива прослављен у саборности и јединству и топлини новог дома.
