Чамотиња и немаштина ништавни су наспрам осмеха осморо дечице породице Младеновски. Малишани се потајно надају лепшем детињству!
Радост и осмеси на лицима најмлађих чланова породице Младеновски из села Ранковци код Криве Паланке, зраче невероватним оптимизмом. Помислио би човек да су то најсрећнија деца на целом свету и да живе у сваком изобиљу. Ипак, њихова стварност је другачија. Кућа у којој живе, јесте новијег датума и чврсте грађе, али је остала недовршена.
Пројекат који су започели добри људи из локалне општине, организације Срце на длану, али и њихове комшије из села, није приведен крају, па сада и све то што је урађено, полако почиње да пропада. Свима је циљ био да се чак осморо ових симпатичних малишана Ангела (15), Андреј (13), Ана-Марија (12), Матеј (10), Мила (8), Борјана (7), Лука (5) и Никола (4), измести из страћаре у којој су до пре коју годину живели и да им се пружи шанса за бољи живот и угодније детињство.
Отац Бобан готово сам вуче целу породицу. Супруга Лидија има здравствених потешкоћа, па Бобан одласком у честе наднице, покушава да обезбеди оно најминималније, како би његова бројна породица преживела из месеца у месец.
Живели смо у кући од мога деде, која се налази недалеко одавде. Прошли сте поред ње. Није било могуће ту више живети. Захвалан сам стварно свим људима који су ми помогли да се преместимо у ову кућу коју имамо. Проблем је јер није довршена кућа па пропада, а ја немам како да прикупим новац да бих било шта урадио. Знам доста тога сам да радим, јер сам грађевинац, али новца имамо једва за храну и одећу – забринуто нам је испричао Бобан.
Док су се дечица безбрижно и раздрагано јурила по дворишту, играјући се са малом мацом, која им је поред избушене лопте једина занимација, наставили смо разговор са домаћином Бобаном.
Градња куће се зауставила пре пар година, када смо се и уселили овде. Ја бих био срећан да помогнете колико можете. Има доста тога што је потребно да се доврши. Веце да се направи и још која соба у поткровљу. Сада имамо ове две собе у којима сви спавамо. Деца расту, има и дечака и девојчица, па би желели да имају мало више простора. У поткровљу има доста простора да се направе собе – додао је Бобан.
Очарала су нас готово сва деца. Сви су од реда били насмејани током наше посете. Неко је био причљивији, неко мало више стидљив, али осетили смо да су срећни што имају једни друге. Жеље су им скромне и не разликују се пуно од жеља њихових вршњака из осталих крајева где наша организација спроводи своје активности. Која соба више и удобнији кревет, радни сто, столица.
Радовала су се деца када су чула да ћете доћи. Објаснио сам им ко сте. Јесу мало стидљивији, али разумеју што сте дошли. Они би тек били пресрећни када би добили собе. Не бих вам могао описати ту радост – закључио је Бобан разговор са нама.
Нови добротворни изазов је пред нама у који ћемо се радо упустити, како би заједничким снагама успели да измамимо још веће и блиставије осмехе на лицима ове скромне дечице и омогућимо им да одрастају у топлом и пространом дому.
