Цвет који сија у кући мрака, немаштине и страха – Биљана (2) из Мокрина! (видео)

У дому двогодишње Биљане Мијуцин нема празничне еуфорије, лепих поклона и украса на прозорима. У њеном дому владају зима, немаштина, болест, страх и мрак. Зима, јер трошни шпорет не успева да их згреје; немаштина, јер оскудевају у свему; болест, јер пар чланова породице имају озбиљне здравствене проблеме; страх, јер кућа прети да се сруши, као што су зидови већ пали на неколико места; и мрак, јер немају ни струју. Ипак, у свом том црнилу Биљанине бистре и невине очи нестварно сијају!

Њена кућа налази се у Мокрину код Кикинде, а ту још живе мали јунак Огњен (7) који има сметње у развоју и епилепсију, Невена (16), Бранислава (17), Сања (19), домаћица Анђелија и домаћин Милан који, такође, има епилепсију. На сву муку коју имају Мијуцини, у последње време трпе малтретирање од једне породице из комшилука.

„Пакао преживљавамо. Гађају нас камењем и дању и ноћу, сви су нам прозори поломљени, па их крпимо најлонима и сунђерима. Једно јутро смо циглу у соби нашли. Више пута смо их пријављивали. Деца се боје много, гађају чак и нашег Огија кад је сам. Иако је мали и болестан”, немоћно се јадају Мијуцини.

Да не би имао нападе, малом Огњену дају јаке сирупе и воде га на терапије у Нови Сад. Упркос свему, не скида осмех са лица и пун је раздраганости. Генерално се сви труде да их тешке околности не сломе, па су дечија граја и песмице свакодневница. Но, иза лица ове дивне деце, ако се погледа мало дуже и дубље, примећује се жеља за животом у много хуманијим условима.

„Видите и сами како живимо. Имамо само воду и једну козу. Проблем је што нико неће да ме запосли због природе моје болести и могућих напада, а и свакако морам стално бити уз Огњена. Али, нећемо клонути духом, макар ништа немали”, одлучно објашњава Милан који иде у надницу да би прехранио породицу.

Осим повремених дневница, примају скромну туђу негу и дечији додатак, док социјалну помоћ више немају, а држе још кокошке и патке. Биљана је, иначе, ћерка од Браниславе која је стицајем околности већ као дете постала и мајка, али, нажалост, не добијају никакву помоћ од оца детета. У малој просторији, која је вероватно некада давно можда и подсећала на нешто налик кухињи, мајка Анђелија описала нам је како живе, свесна да сами не могу:

„Није било увек овако лоше, али много се тога издешавало. Иако ми дође некад да седнем и плачем, морам због деце да сам јака. Они не смеју да трпе, морам да им скувам и да их чувам. Основно да се има. Искрено, кућа је превише стара, а чак и није наша. Саграђена је од слабих и неквалитетних материјала. Читави зидови дубоко су попуцали, а споља су се на пар месте и потпуно обрушили. Нажалост, нову кућу или било шта боље не можемо да приуштимо. Водимо борбу за голи опстанак!”

Све је у њиховом кућерку, заправо чатрљи, дотрајало. Колико год бисте се трудили да пронађете иједну ствар која би заличила на новију, брзо бисте одустали јер не постоји. Од неравног бетона по којем газе, преко небезбедних зидова, до керамичких плочица које су толико старе да тамо где их има простор, уместо лепшим, чине још жалоснијим. Да све буде још горе, купатило је нефункционално и купају се у кориту, а дуг за струју, коју немају већ две године, и камате само расту.

„И то мало што зарадим надничећи око дрва, крава или свиња једва некако буде довољно да имамо сви да поједемо нешто. Ја некад и не једем да остане њима за вечеру. Добар део новца ми оде за гориво за агрегат. Уз помоћ њега напунимо телефоне и добијемо мало светла увече, али гасим брзо јер гориво кошта. Тако живимо, шта можемо, упалимо бар свеће. Зиме су најтеже”, слеже раменима домаћин Милан.

Иако ведрих и светлих лица, Мијуцине ипак притиска тескоба живота. Знају да не могу још дуго овако. Потребна им је кућа у којој ће макар живети без бојазни да ће им се зидови или плафон стровалити на главе. У којој ће моћи мирно да спавају!

„Макар да не спавамо нас седморо у три кревета, тешко је тако живети. Помолим се често да сви будемо живи и здрави, као и да помоћ стигне. Сан ми је да следећи Божић дочекамо другачије и лепше”, рекла је Бранислава на крају разговора.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију за малу Биљану, јунака Огњена и намучену породицу Мијуцин. Иначе, када смо их посетили, дечица су певала „ми се не бојимо, учимо да бројимо”. Позивамо све људе добре воље да нам се придруже како би овог пута Мијуцини бројали донације за њихов нови дом!

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)