CЗС, хвала што постојите!

Похвале које нам стижу у писмима годе, обавезују, и потврђују да смо начинили значајан корак у обнови поверења у човека. Захваљујемо се на честиткама, а део јуче добијеног писма са свете српске земље Космета, објављујемо:  „У данашње време отуђености, себичности и крајње беде, кад нисмо у стању своме првом комшији да кажемо макар ‘добар дан’, а камо ли да се посветимо породицама и гладној српској деци, ово што „СРБИ за СРБЕ“ раде, то је за сваку похвалу. Али, једноставо је кликнути мишем по екрану, прочитати, размислити и уплатити. Него, треба то и организовати, па испратити, па посетити породице, направити информацију, па показати целом свету, како се и зашто помогло. За неверовати је да само овде, код ваше хуманитарне организације нема крађе и ситносопственичких интереса. Несебично, истрајно и храбро идете напред. Међутим, онај ко улази (волонтери организације) у куће „српских очајника“ посебно на Космету, на ивици беде у 21.веку, остављених на милост и немилост нехуманим зверима, хуманим „анђелима“, у непостојећој држави коју воде убице, силоватељи, кољачи, нарко кријумчари, са опраним прљавим новцем итд., тај заслужује сво наше ДИВЉЕЊЕ. У очима очајника, на свим вашим фотографијама видимо неверицу – неко је стигао да их посети, у њиховој недођији, на крају света, и донесе помоћ – „да ли и таквих Срба још има“. Истрајте браћо СРБИ за СРБЕ, немојте стати… И верујте, сви вас цене…“

Похвале које нам стижу у писмима годе, обавезују, и потврђују да смо начинили значајан корак у обнови поверења у човека. Захваљујемо се на честиткама, а део јуче добијеног писма са свете српске земље Космета, објављујемо:  „У данашње време отуђености, себичности и крајње беде, кад нисмо у стању своме првом комшији да кажемо макар ‘добар дан’, а камо ли да се посветимо породицама и гладној српској деци, ово што „СРБИ за СРБЕ“ раде, то је за сваку похвалу.




Али, једноставо је кликнути мишем по екрану, прочитати, размислити и уплатити. Него, треба то и организовати, па испратити, па посетити породице, направити информацију, па показати целом свету, како се и зашто помогло. За неверовати је да само овде, код ваше хуманитарне организације нема крађе и ситносопственичких интереса. Несебично, истрајно и храбро идете напред.

Међутим, онај ко улази (волонтери организације) у куће „српских очајника“ посебно на Космету, на ивици беде у 21.веку, остављених на милост и немилост нехуманим зверима, хуманим „анђелима“, у непостојећој држави коју воде убице, силоватељи, кољачи, нарко кријумчари, са опраним прљавим новцем итд., тај заслужује сво наше ДИВЉЕЊЕ. У очима очајника, на свим вашим фотографијама видимо неверицу – неко је стигао да их посети, у њиховој недођији, на крају света, и донесе помоћ – „да ли и таквих Срба још има“. Истрајте браћо СРБИ за СРБЕ, немојте стати… И верујте, сви вас цене…“

Слични чланци