Да процвета породица Миленковић наш је следећи задатак!
У Рајковцу, недалеко од Младеновца, имали смо прилику да упознамо једну младу и предузимљиву породицу. Одлучни да сами себи створе све што је потребно, супружници Марко и Александра, чине све што је у њиховој моћи, да својим малишанима Филипу (8), Луки (5) и Анђели (3) обезбеде сигуран кров над главом и топао и удобан дом.
Њихову породичну авантуру започели су куповином једне не толико условне куће, како би се осамосталили и били своји на своме.
Недуго након што се родио Филип, желели смо да се одселимо из родитељског дома и купимо неку кућу, да буде само наша и да сами живимо. Подигли смо стамбени кредит и купили ову кућу. Била је баш у лошем стању, али смо кренули да је сређујемо колико смо могли. Супруга је након тога остала без посла, притом су јој остали и дужни више месечних плата и нашли смо се у тешкој ситуацији. Нисмо могли више да отплаћујемо кредит. Био сам приморан да прихватим посао возача камиона у Немачкој. Управо сад крећем назад за Немачку. Не свиђа ми се одвојеност од породице и што их виђам на сваких неколико месеци, али другог избора немамо – започео је причу са нама Марко.
Ипак се можда назире решење, које ће омогућити Миленковићима да имају сигурна и задовољавајућа примања и које ће им омогућити да буду сви на окупу. Идејни креатор тог потенцијалног решења јесте мајка Александра, вредна жена, ведрог духа.
Када сам остала без посла, размишљала сам шта да радим. Нисам могла да седим скрштених руку и одлучила сам да са другарицом пробам да се професионално бавим цвећарством, односно расађивањем и узгојем цвећа. Није лоше кренуло, али највећи проблем нам је то што немамо места где то да радимо, нити где да држимо сво то цвеће. Свугде су нам по стану саксије са цвећем. Кад је лепо време и можемо да изнесемо напоље и да мало растеретимо собе, али је зими баш проблем, јер брзо увене – рекла нам је Александра.
Свидела нам се њена амбициозност и решеност да по сваку цену успе у свом послу, а за то ће јој бити потребна наша помоћ.
Иза куће бих волела да ставим један велики пластеник у ком бих расађивала цвеће. Узимам и од других произвођача готове саднице и продајем, али бих на свом цвећу имала много већу зараду. Зими не би пропадало, јер бих ставила и систем за грејање у пластеник – укратко нам је појаснила Александра своје планове.
Има потенцијала у овом послу, а нема сумње да би и самим развојем овог посла, процветала читава породица, посебно се то односи на малишане.
Имамо доста тога што треба урадити у и око куће, а за шта немамо средстава. Фасада недостаје, кров мало прокишњава, а сви спавамо овде у једној просторији зими, јер се грејемо на ову једну пећ. У плану нам је да проширимо простор иза куће, како би направили просторију за котларницу и увели грејање у целу кућу. Нема ко се од њих троје није опекао на ову пећ која нам стоји у соби, стално гледамо да се нешто не деси. Надамо се да ћемо успети са овим послом да зарадимо и да им обезбедимо да имају и своје собе и да кућа буде пристојна – заједно су нам поручили Марко и Александра.
Оставили смо малишане и супругу Александру да се опросте са оцем и супругом, кога неће видети наредних неколико месеци.
Хуманитарна организација Срби за Србе, покреће још једну занимљиву акцију помоћи, са циљем да породици Миленковић обезбеди сва потребна средства за развој породичног бизниса, који ће им омогућити да живе пристојно од тога и пре свега да сви буду заједно. Донације се могу послати овде.
