Далеко од очију, али увек у нашим срцима – новом Божићном акцијом обрадовали смо и охрабрили породице широм Крајине!

Снажно смо кренули у још једну, нову, петнаесту по реду годину нашег деловања на подручју заборављене Крајине. Преваљено је неколико хиљада километара, а ентузијазма и даље немањка. Напротив, мотивисани смо да обезбедимо још већу и конкретнију помоћ крајишком живљу, него што је то било у протеклој години. Увидели смо да тај народ који је остао да чува своје корене и своју крвљу, сузама и знојем натопељну дедовину, заслужује сву нашу пажњу. Захвални и научени да цене, јер никада ништа на готово нису добијали, показују нам то при сваком нашем сусрету.

Нова сретања са тим намученим народом, одиграла су се у склопу последње Божићне акције, која се одвијала у претходна два месеца. Одабрали смо шеснаест породица, са најразличитијих локалитета и обезбедили им унапред договорену помоћ, за шта смо издвојили 81.480 евра.

Далмација, Кордун, Банија, Западна Славонија, околина Загреба, Источна Славонија. Успех је само и посетити све те крајеве, а камоли искоординирати и обезбедити помоћ за шеснаест породица, која им значи много више од тог материјалног што су добили.

Почели смо од Далмације где смо обезбедили помоћ за две породице. Обе су нам познате од раније, јер их по други пут помажемо.

Саву и Александру Ђујић смо упознали још пре неколико година, када смо обезбедили за ту малу породичну задругу коју су чинили Савини родитељи, али и Савин брат са супругом и двоје деце, прво дрвена врата и пар прозора, а затим и пвц столарију са ролетнама за остатак куће. Након неколико година, Сава је купио за себе, своју супругу и дечицу Ему (8) и Ану (5) кућу у коју су се преселили. Кућа је захтевала одређена улагања, па смо замољени да опет помогнемо набавком ПВЦ столарије. Вредност обезбеђене помоћи за Ђујиће износи 4.400 евра.

Друга породица из Книна, коју смо замољени да поново уврстимо на списак за помоћ, били су Марјановићи. Родитељи Александар и Јелена и ћеркица Лана (9). Њих смо посетили 2019. године, када смо им обезбедили скромнију помоћ у виду ламината и плочица. У међувремену су добили још једно дете, сина Леона (4). Разлог за поновну помоћ, била је велика влага, која је почела да се јавља у кући и да прави огромне здравствене проблеме превасходно деци. Како би им помогли у борби са искорењивањем влаге, обезбедили смо им такође ПВЦ столарију, за шта је издвојено 2.100 евра.

По већ устаљеном обичају, посетили смо након Далмације и места на Кордуну и Банији.

За самохрану мајку Милану Гвозденовић и њене ћерке Милицу (16) и Николину (14), такође смо набавили потребну ПВЦ столарију, као и нешто ситног материјала неопходног за уградњу исте. Милана живи са родитељима свог супруга, који је трагично настрадао у саобраћајној несрећи пре десет година. Исплатили смо 4.000 евра на име помоћи породици Гвозденовић из Кључара.

Нешто северније одатле, у селу Доњи Сјеничак, посетили смо млади брачни пар Рајка и Драгану Маслек. Ова фина и вредна породица има двоје деце, дечака Данијела (3) и тек рођеног Мариа (4 месеца). Успевају да малтене све од намирница које им се налазе на свакодневној трпези произведу сами. Житарице, месо, поврће, воће. Успех је тако нешто остварити у данашње време. Скромни су били и у својим жељама када је реч о помоћи која им је била неопходна. Пећ на дрва, моторна тестера и уз помоћ додатних попуста у предвиђену цирфу уклопљена је куповина два мала кухињска апарата – миксер са посудом и пегла. За све поменуто, издвојено је 1.690 евра.

По први пут смо били и у Загребачкој жупанији, тачније у Великој Горици, у малој православној оази коју чини породица Ерцеговац. Веома занимљива породица у глобалу, почевши од домаћина Стевимира који је својевремено представљао Хрватску на летњим Oлимпијским играма у Сиднеју у дисциплини бацања кугле, па преко мајке Каролине пољакиње која је примила православну веру, и све до седморо дивне деце Селене (14), Милене (11), Магдалене (9), Ангелине (7), Адријане (5), Доминика (2) и најмлађег Милана (1). Пре неколико година Ерцеговци су се вратили из Канаде и решили да свој животни пут наставе ту где је Стевимир-Стево одрастао. Нашег народа у њиховој ближој околини готово и да нема, па своје уточиште, како духовно, тако и физичко налазе при храму Свете Петке у Сиску. Сваке недеље својим присуством на Светој Литургији, уносе додатну енергију у ову малу црквену заједницу, појући духовне песме и активно учествујући у животу наше цркве. Све ово нас је дубоко заинтригирало када смо први пут сазнали за њих, па смо одлучили да обезбедимо значајну помоћ. Од издвојених 11.720 евра, колико смо наменили за помоћ Ерцеговцима, највећи део је утрошен на замену комплетне ПВЦ столарије на кући. Затим је поред тога купљен и један шпорет, фрижидер, замрзивач, бојлер, веш машина, четири ормана, ципеларник и два душека. Ово је први део помоћи који смо обезбедили за ову велику фамилију, а остатак се надамо да ће бити реализован у склопу наше јесење акције.

Нисмо заобишли ни страдалну Банију, па је помоћ стигла на адресе још две породице. У самом граду Двору на Уни, посетили смо породицу Бањанац, како би документовали помоћ која им је испоручена. Захвалност за тракторску фрезу, кардан, тример и моторну тестеру, добили смо од родитеља Саше и Тање, али и од дечака Марка (16), Дариа (14) и Луке (3). Нема сумње да ће им ова помоћ бити од изузетне користи, јер се баве сточарством и пољопривредом. 3.000 евра је вредност помоћи за породицу Бањанац.

Следећа помогнута породица коју смо посетили, били су Пешкири из Моштанице крај Петриње. Породица Пешкир је доста пострадала у разорном земљотресу који је погодио Банију пре неколико година. Срећом, није било последица по чланове овог домаћинства, родитеље Љубомира и Биљану и децу Данијела (20) и Татјану (15), али је зато страдала материјална имовина. Породична кућа је била поприлично оштећена, па им се живот од тада одвијао у два контејнера. Донацијом која је стигла из Републике Српске, започела је градња нове куће, која је у тренутку наше посете била при крају. Није било потребе да се укључимо око било чега, везано за градњу или опремање куће, али је било потребно обезбедити прикључке за трактор. С обзиром да се породица бави пољопривредом договорена је била куповина прикључног малчера и косе за трактор. Вредност обезбеђене помоћи износи 5.850 евра.

На подручју Новске у Западној Славонији, имали смо прилику да упознамо две вишедетне породице, којима смо такође обезбедили унапред договорену помоћ. Породицу Пејић чине супружници Ненад и Маринела и чак петоро деце Меланија (8), Драгана (5), Драган (4), Милица (2) и недавно рођени Дамјан (4 месеца). Домаћин Ненад је изразио жељу да помоћ иде у смеру набавке разних машина које се примарно користе за уређење земљаних површина и сечу дрва. Тако да је уплаћено 7.690 евра на име куповине цепача дрва, тримера, моторне тестере, косилице, малчера, два кардана и ситног потрошног материјала као што је уље, глава и најлон за тример. Пејићи су од срца захвални за добијену помоћ.

Недалеко од Пејића, посетили смо и Драгаше. У питању је једна вредна и побожна породица, коју чине родитељи Мирољуб и Бранкица и четворо деце, Милан (20), Милана (17), Душко (14) и Ђурђица (7). Редовни су на свим Богослужењима при нашем манастиру који је посвећен Рођењу Светог Јована Претече у Јасеновцу, како су нам рекли. Њима смо испоручили неопходно покућство, али и нешто ручног алата. Списак помоћи за Драгаше је следећи: трпезаријски сто, шест столица, брачни кревет, кревет самац, два ормана, пећ на дрва, тример, брусилица, ХИЛТИ бушилица, моторна тестера, канап за тример, уље за тестеру и резне плоче. Вредност помоћи износи 4.260 евра.

Још један такорећи нов локалитет, који до сада нисмо имали прилике да посетимо, било је Грубишно Поље, које се налази на потезу између Дарувара и Вировитице. Посећена је том приликом млада породица Лукач. Родитељи Игор и Марта имају синчића Давида (1). Поред свог редовног посла који обавља у једној фирми као возач камиома, Игор се са својим братом бави и пољопривредом. Из тог разлога, договор је био да им се обезбеди нова тањирача за трактор, што је наравно и учињено. Издвојили смо 5.500 евра у ту сврху, а Лукачи су нам били неизмерно захвални, како за посету, тако и за обезбеђену помоћ.

Наравно нисмо ни овај пут изоставили породице из Источне Славоније и Западног Срема, тачније са подручја града Вуковара, Трпиње и Боботе, одакле нам се иначе и јавља највећи број њих за помоћ.

Одазвали смо се на ургентан позив, како би се помогла породица Кољанин из Борова села, којој је пожар уништио добар део куће, а коју су почели да припремају за живот. Милорад и Милица са своје троје дечице Давидом (8), Стефаном (3) и Вањом (2) живе годинама уназад у домаћинству код Милорадових родитеља. Успели су некако да обезбеде средства и купе кућу за себе, коју су започели да реновирају и опремају. Међутим, пожар на инсталацијама их је практично обезглавио и вратио на сам почетак. Кућа која је била близу да буде спремна за усељење, сада захтева озбиљне радове на реконструкцији. Ми смо успели да за износ од 6.600 евра, купимо неопходни грађевински материјал, примарно за кров, како би се прво то санирало, и како би се зауставило даље пропадање куће. Много посла, труда и мука је још пред овом породицом, али им је наша помоћ несумњиво дала јак ветар у леђа, да се издигну из пепела и наставе са обновом свог будућег дома.

Најављена помоћ, стигла је и за три породице из Боботе, које су дошле на ред да буду помогнуте.

Прво смо посетили Ракетиће. Војислав и Наташа имају троје мале деце, Милијану (5), Вука (2) и Вељка (1). Старију кућу у којој живе, купили су на кредит, па полако реновирају једну по једну ствар. Нажалост, прозори на кући су поприлично лоши, па им је то узроковало додатне проблеме, који наравно утичу на здравље мале деце. Успели смо да у цифру од 4.995 евра уклопимо набавку и монтажу ПВЦ столарије за целу кућу. Дефинитивно је овим скинута једна велика брига са леђа породице Ракетић.

Још једној породици била је неопходна помоћ у виду ПВЦ столарије. Слична прича је и супружника Ђоке и Вере Мандић. Троје деце Михајло (13), Дијана (12), Милица (6), старија кућа купљена на кредит и немогућност да се заради како би се заменила дотрајала столарија. За њих смо издвојили 4.997 евра, за набавку и уградњу ПВЦ столарије. С обзиром да је нешто већа кућа и да су одлучили да се замене превасходно балконска врата и прозори, није било могућности да се финансира замена столарије на целој кући, него је фокус био на позицијама које су у најгорем стању. Било како било, Мандићи су задовољни и захвални, јер им је свака помоћ добро дошла.

На крају наше посете Боботи, дошли смо и до Петровића. Срђан и Милица се могу похвалити као ретко ко, јер имају чак шесторицу синова Дејана (22), Данијела (20), Милана (18), Николу (14), Александра (10) и Максима (7). На жалост или на срећу, двојица најстаријих синова су од скоро у Аустрији. Потрага за послом их је тамо одвела. Схватају Петровићи да је то неминовност, али се ипак надају да ће барем половина синова остати у породичном дому, кад већ не могу сви. И они су својевремено купили кућу на кредит, па са доста потешкоћа успевају да подижу децу, исплаћују кредит и живе. Кров су апострофирали као најслабију карику на кући, а пошто је у питању тип кућа карактеристичан за равничарске крајеве, кровови су поприлично велики и генерално представљају озбиљну инвестицију. Успели смо да за Петровиће издвојимо 4.978 евра, како би им био купљен део грађевинског материјал за санацију крова. Довољно за отпочињање радова, али и као својеврсни вид наше подршке.

Као и из Боботе, и из Трпиње нам се редовно јавља мноштво породица за помоћ. Овај пут смо одабрали да помогнемо две за нас посебне.

Породицу Врањешевић чине супружници Јовица и Снежана, са двојицом синова Теодором (14) и Тадејом (11). Јовицу смо упознали пре извесног времена, с обзиром да има своју мини фирму која се бави производњом и монтажом ПВЦ столарије. Јовица се показао као поуздан и одговоран сарадник, а квалитетом услуге задовољни су сви корисници којима смо обезбедили управо ту врсту помоћи преко његове фирме. Пошто је тек на самом почетку своје предузетничке каријере, свака врста подстицаја добро дође. Производњу врши тренутно у оквиру свог породичног домаћинства, а почео је да припрема један мањи објекат, у ком би се одвијала главнина производног процеса. Ми смо замољени да обезбедимо сендвич панеле, које би употребио да доврши изградњу тог објекта и самим тим створи основне услове за даљи развој посла. Уплатили смо 3.200 евра за ту намену. Јовица је презадовољан, првенствено јер смо му указали поверење када је реч о помоћи породицама кроз набавку ПВЦ столарије, а додатно јер смо га подржали и помогли да заврши поменути објекат. Оно што је посебно битно, јесте да се овим омогућава развој једне фирме која је у власништву нашег човека, а која потенцијално пружа могућност запослења и за друге људе који желе да остану ту на свом огњишту.

Последња породица са списка наше Божићне акције, била је породица ђакона Радована Арсеновића. Са још неколицином свештених лица са тог подручја, ђакон чини екипу наших најактивнијих сарадника на терену. Увек спреман да пронађе оне којима би наша помоћ значила, али и да искоординира цео процес помоћи који договоримо. Сада је дошао на ред да потпомогнемо и њему. Поред њега ову породицу чине још и супруга Данијела, те синови Павле (9) и Стефан (8), а сазнали смо да ће на пролеће ова породица бити увећана за још једног члана. Кров на њиховој породичној кући захтева потпуну реконструкцију. Није било могућности да сам прикупи средства за тако значајну инвестицију, па смо кроз разговор дошли до предлога да се ђакону и његовој породици обезбеди кровни материјал, што је претходно и благословио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Издвојили смо 6.500 евра, како би материјал био спреман и испоручен пред почетак грађевинске сезоне.

По ко зна који пут понављамо, јер је то један од најбитнијих утисака које понесемо са собом из наше Крајине, а то је да су саме посете уз стисак руку и чашицу разговора, оно што је тим људима најбитније. Помоћ која дође равна је добитку на лутрији како смо имали прилике једном да чујемо, и само је пратећи чиниоц ових наших сусрета.

У припреми је паралелно још једна традиционална, али и обимна акција помоћи за крајишнике, коју ћемо уз Божију помоћ успешно реализовати након Васкрса.

Ми се и овог пута захваљујемо свештенству Епархија далматинске, горњокарловачке, пакрачко-славонске, осечкопољске и барањске и Митрополије загребачко-љубљанске, на љубави, жртви и разумевању, коју пружају и свом верном народу, али и нама и без којих не би било могуће у овој мери спроводити акције помоћи.

„ A Ви сте својим постојањем, чинећи добра дела усрећили многе породице, а митове претворили у стварност.“ – Татјана Пешкир (15)