„Дали сте нам хлеб у руке. Наше је да радимо домаћинскиˮ – заживео Тепих сервис Радевић код Краљева!

Поштење, велики рад, родољубље, бројно потомство – све ове особине красе породицу Радевић из Метикоша код Краљева. Стога је било право задовољство помоћи им у развијању посла са сервисом за прање тепиха који су покренули. Учинили смо то набавком машина за прање тепиха, конкретно центрифуге за тепихе, машине за дубинско чишћење и четкаре за прање тепиха. Укупна вредност помоћи је 600.048 динара.

Вреди се присетити њихове приче. Славко Радевић је 1991. године из Рожаја дошао у Метикоше. Сматрао је својом патриотском дужношћу да формира вишечлану породицу, што је и урадио. Он и супруга Данијела изродили су петоро деце – Андрију (19), Петра (18), Наду (17), Дуњу (14) и Неду (12). Пре годину дана добили су још двоје деце, близанце Стефана и Ђорђа.

Јесте потешко, али гурамо. Помажу деца. Кад смо добили близанце, решио сам да је време да отворимо нешто своје. Иза куће смо направили перионицу где перемо тепихе, ћебад, простирке… Ево видите колико сада тепиха има, развијамо посао. Верујте да ваша помоћ неће бити неискоришћена – рекао нам је Славко.

И заиста, у односу на прву посету сада је било далеко више тепиха на прању што нас је јако обрадовало. Годинама се овај пожртвовани отац бори за своју децу. Дуго је радио трећу смену на аутобуској станици, па у перионици и сада, напокон, у својој перионици.

Ово сам само од мог оца могао да очекујем, хвала вам, добри људи. Дали сте нам хлеб у руке и наше је сада да радимо домаћински. Морам вам пренети и захвалност мојих сестара и мајке из Рожаја. Звале су ме и молиле да то пренесем – додаје Славко.

Да је у питању једна истински дивна породица, уверио би се свако ко закорачи у њихов дом, а то потврђује и велики број позитивних реакција које смо добили путем интернета од Славкових комшија, пријатеља, колега, другова из војске и других који су имали прилику да га некад у животу упознају. Присетимо се и његових речи из наше прве посете:

Сви осуђују вишедетне породице, да су деца неваспитана итд. Мене боле такве речи јер није тако и све бих за децу дао. Кућу и покућанство имамо, само желимо да живимо од свог рада. Ја сам патриота и ево морам вам се похвалити да ми ћерка Дуња тренира рукомет само две-три године, а да је већ на списку на репрезентацију.

Није Славко ни сад пропустио да се дотакнемо историјских и националних тема, па нам је поручио да нам живота без Руса нема и да мора да нам допре у свест шта су све урадили за нас, на пример када је цар Николај запретио изласком из Првог светског рата ако савезници не пошаљу бродове по нашу војску и народ. Да није било тога, ко зна шта би са нама било.

У домаћинству Радевића у последње време привређује и најстарији син Андрија који повремено ради у картонажи.

Седморо деце у данашње време није мала ствар. Надамо се зато да ће ова честита породица, уз помоћ наше донације, привређивати у мери да имају довољно за своје основне потребе, а зашто да не и да помогну они другима. Позивамо и добре људе ако случајно имају неки полован ауто који би могли да им поклоне да се јаве јер би им пуно значио. Позивамо и све донаторе да наставе подршку нашој организацији како бисмо за собом оставили што више овако лепих прича!

Породици Радевић од срца желимо пуно успеха у раду перионице уз наду да ће бити прилике за још сретања у будућности!