Дањековима купљена кућа!

На дан усековања главе Светог Јована Крститеља 11. септембра, из Београда је кренула четворочлана екипа ХО Срби за Србе у правцу Равног Села (општина Врбас) где је успешно окончан још један велики пројекат Организације планиран за текућу 2010.годину. Седмочлана породица Дањек добила је данас у трајно власништво стару бачку кућу у Равном Селу у којем се полако враћа вера у спокојан и нормалан живот. Кућа и имање плаћени су укупно 4.500 евра, од којих је наша организација обезбедила 3.000 евра. И овог пута, највећа захвалност иде нашим донаторима широм света који су подржали још један у низу успешних хуманитарних пројеката!

 У току суботњег преподнева, представници Организације отишли су заједно са нашим великим пријатељем Петком Копривицом, дугогодишњим еминентним новинарем ТВ Бачка и Дневног листа Политика, да исплате последњу планирану рату у висни од 1.500 евра за куповине куће продавцу Лазару Јакшићу такође из Равног села. Након потписане потврде о пријему новца долазимо у дом породице Дањек као први гости у сада званично њиховој новој кући! Додуше, иако је сама кућа изграђена пре више од 80 година, она је засигурно нова нада и нов почетак за ову животно намучену српску породицу и пре свега главе породице Саше Дањека.  Видно обрадована дечица су нас са нестрпљењем сачекала испред куће, заједно са родитељима Сашом и Смиљком и баком Јелисавком. Деци смо поделили скромне поклоне у виду слаткиша. Саша нас је, као и увек до сада, веома срдачно и домаћински дочекао. У пријатељском разговору, Дањекови су нам се више пута захваљивали због наше помоћи. Нажалост, бака Јелисавка је морала да напусти лечење рака у Новом Саду како би могла да чува децу док Саша ради. Да потсетимо, Саша са својих непуних 20 година одлази из мирног бачког села на прву борбену линију у Херцеговину одакле се у наредних четири године несебично бори и жртвује на скоро свим фронтовима за одбрану српског народа.   Када су почели напади шиптарских терориста на Косову и Метохији, Саша је похитао да поново стане на пут светске неправде и учествује у одбрани свог народа у немилим Отаџбинским ратовима које су задесили српски народ на напаћеној светој српској земљи. Само десет година касније, та иста држава и велика већина српског народа окреће леђа Саши и његовој породици када је њима била потребна заштита, помоћ и братска рука. Али,нисмо ми!  Пред сам крај нашег дружења Дањекови су нам изнели молбу коју нисмо могли да одбијемо. Наиме, они су инсистирали да наша организација буде кум приликом крштења деце. Кумство смо са задовољством прихватили! Након кратких изјава за ТВ Бачка опраштамо се са Дањековима и крећемо ка Београду. Пред Дањековима је сада наставак животне борбе. Општина је обећала да ће им обезбедити средства за опремање шупе, штале, купатила, инсталација, прављење мокрог чвора, кречење. Део ових средстава је већ обезбеђен, а надамо се да ће бити и остатак, као што је обећано. Такође, Саша планира да среди комплетно двориште и земљиште на коме се могу узгајати разни видови житарица, воћа и поврћа. Светло се на крају тунела назире, за разлику од периода пре годину дана. Наша организација је обећала да ће Дањековима обезбедити и животиње за узгој када се за то стекну услови.   У повратку за Београд, свраћамо у манастир Ковиљ, задужбину Светог Саве из 13. века. Подигнут је у славу и част светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Садашња манастирска црква грађена је у српско-византијском стилу. Након паљења свећа, наставаљмо пут ка Београду још мотивисанији за помоћ угроженим српским породицама и даље буђење српског народа, како у нашем комшилуку тако и широм света. С вером у Бога, Стефан Јечменица