Дању чува своје кравице, а ноћу спава у чађавој соби

Замукла нам села и колевке. Стога је равно чуду видети петогодишњу Андријану и још четворо малих Мијовића како трчкарају кроз Добрињу, на десетак километара од Тутина. Од неколицине преосталих домаћинстава, њихово је најбројније.

Пејзажи који се могу видети у овом селу, као и краве и овце на испаши, права су милина за око. Ту је и 11 крава малих Мијовића, понајпре Аниних која, не скидајући осмех са лица, готово без грешке набраја њихова имена:

Моје краве зову се Милка, Плавка, Шарка, Бољка, Видка, Жутка, Цветка, Ноћка, Крилка, Нетка, Сретка, а имамо и једног Баљону.

У овом крају стежу љути мразеви, а зима уме баш да се отегне. Остаци снега видљиви су били и у априлу. У дому породице Мијовић тек што су прославили рођендан баке Јевтимије.

Јуче смо славили бакин рођендан. Александра (9), Ана, Ратко (3), Реља (1) и ја смо јој направили изненађење. Напунила је 86 година – испричао је седмогодишњи Алекса.

На понос баке и родитеља Синише и Дрите, ова бистра деца добро уче. Најстарија Александра врсан је математичар, па иде и на такмичења. Још увек иду у сеоску школу која има четири разреда. Ипак, није све баш идилично.

Е, да знате уз коју муку смо ми градили ову кућу и помоћне објекте, без динара. Дошло време да ми се унуци сада пате – рече бака Јевтимија.

Заиста, када се закорачи у кућу у којој живе, као да нека језа ухвати човека. У шта год да се погледа, све је пропало.

Кућа је стара око 50 година, грађена је од чатме. Имамо само ову дневну собу и једну спаваћу, али влага је, као што видите, свуда. Не вреди нам ово више крпити. Чак и воду имамо само из бунара, али слабо јер се пуни од кише – додаје домаћин.

А црнило, влагу и буђ на које се наиђе у „спаваћој” соби тешко је речима исказати. Тешко је и замислити како деца спавају међу овим чађавим зидовима. Упркос свему, ова породица живи „по старински”, славе Светог Николу и, судећи по дечијим осмесима, као да им ништа тешко не пада.

Некако је боље тамо где навикнеш, макар и једва живео, а ипак је боље. Не бисмо никуд одавде ишли. Волео бих, ипак, због деце бар да изградим нову кућу – каже отац Синиша.

Нова кућа тренутно је немогућа мисија за ову породицу. Сем омање пољопривредне пензије, коју прима бака, и дечијег додатка немају више никаквих сигурних прихода. Синиша је раније радио, али више не. И њега и његову мајку мучи висок притисак. Право на социјалну помоћ немају због земље коју поседују.

Поред крава, држимо свиње и кокошке, а обрађујемо и нешто земље. То нам је то. Нисмо гладни, али није ни лако.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи породици Мијовић. У Тутину и деловима Рашке области све је мање нашег народа, па је помоћ оваквим породицама од круцијалне важности.

Позивамо све добре људе, на ком год континенту живели, да не скрећу поглед с патње ове деце. Помозимо сви колико можемо. Хајде да заједничким снагама изградимо кућу за мале Мијовиће!