Делатношћу развејавамо заборав којим је наш народ широм некадашње Крајине притиснут и уливамо наду да ће све бити како треба!

Превише је прича без покрића. У свим сегментима свакодневног живота. Мало је дела, оних истинских, без задњих намера. Ми истинску љубав само кроз дела дарујемо напаћеном крајишком народу, који нас увек срдачно и раширених руку дочекује. Немају прилику да често угосте потпуне странце из матице, а који наменски посете места њиховог битисања. Посебно не оне који желе да им помогну, а да не траже ништа заузврат, сем једног братског – хвала!

Новом добротворном акцијом, измамили смо најдубље и најискреније емоције од крајишких Срба. Једанаест породица, које смо посетили од Лике, преко Баније, Западне Славоније, па до Западног Срема, добило је значајну помоћ. Укупна вредност целе акције износи 54.646 евра.

Хуманитарни караван своју прву станицу имао је у Оточцу, тачније селу Шкаре у Лици. Ово је засигурно једна од најзападнијих тачака где је стигла наша помоћ. Упознали смо вредну породицу Скенџић. Домаћин Срђан и његова супруга Ана одгајају двоје дечице, девојчицу Марију (3) и дечака Петра (1). Обома је ово други брак, а често им долазе у посету и њихова деца из првог брака, па кућа буде додатно испуњена насмејаним лицима. Срђан је аутомеханичар и ради у Оточцу. Специјализовао се за мање камионе и комби возила, али ради све, јер просто радне снаге недостаје. Посебно оне од струке и заната. Дугогодишња жеља му је била да отвори своју радионицу у селу, поред куће где живи. Каже никад се не зна каква времена иду, па је додатни посао увек добро дошао. Схватили смо да је у питању вредан и радан човек, који зна тачно шта хоће. Наша организација је обезбедила помоћ у вредности од 7.707 евра, чиме смо обухватили набавку грађевинског материјала и услугу наливања бетона за зидање радионице за поправку камиона, комбија и осталих моторних возила.

На Банији, у селу Матијевићи код Двора на Уни, упознали смо још једног вредног и предузимљивог домаћина. Марко Боројевић, покренуо је самостално бизнис пре пар година. Купио је потребне машине за ласерско гравирање на дрвеним плочама и тако развио израду разноразних традиционалних сувенира. Самоук, савладао је све што је потребно, како би могао на прави начин да користи технологију потребну за ову делатност. Са супругом Теодором и ћеркицама Уном (4) и Ањом (1) и својим родитељима, живи у сеоском домаћинству. Радионицу је сместио недалеко одатле у приземљу једне куће, која му је дата на коришћење. Нажалост, ту више није било могућности да остане, па је било потребно да у кратком року измести своју радионицу негде. Једино практично, а финансијски исплативо решење било је да у дворишту на свом имању, сагради заједно са оцем један мали објекат, где ће преместити производњу. Увек смо посебно вољни да помогнемо вредне и предузмиљиве људе, па смо у вредности од 3.600 евра купили додатни недостајући грађевински материјал за изградњу тог објекта. Могли смо да се уверимо приликом наше посете, да Боројевићи вредно раде на изградњи и да је објекат још мало, па спреман за употребу. Уз пригодне поклоне који су његових руку дело, а које нам је даривао Марко у знак захвалности за добијену помоћ, растали смо се са овом фином породицом.

На подручју Западне Славоније помоћ је стигла до четири породице.

Испод спомен подручја Јасеновац и недалеко од манастира Рођења Светог Јована Претече, у селу Млака, посетили смо породице Кос и Шалиндрија.

На овом нестабилном подручју, које се налази тик уз реку Саву, и које често буде одсечено од света након честих изливања реке, остало је да живи свега неколико породица, од којих су поменуте две једине са децом.

Породицу Шалиндрија чине родитељи Вјекослав и Драгана и деца Милан (20), Данијела (17), Ивана (14) и Марко (5). Вредни, истрајни, радни, немају намеру да напуштају ово изоловано и тешко доступно село. Воле да буду ту где јесу. За њих смо обезбедили занимљиву, али и помало неуобичајену помоћ. Купљен им је прикључни малчер за трактор, тример, моторна тестера, компресор за ваздух и као што рекосмо нешто неуобичајено, а то је чамац и мотор за чамац. Наиме, породица се између осталог бави риболовом, за шта им је управо тај чамац и потребан, али и да би се превезли до дела пута, који не буде поплављен приликом изливања реке, како би могли децу у школу да превезу и да обезбеђују основне животне намирнице. Вредност помоћи за породицу Шалиндрија износи 7.115 евра. Иначе, готово редовно снабдевају сестринство у манастиру у Јасеновцу свежом речном рибом, па је ова обезбеђена помоћ индиректно на корист и самом манастиру, што нам је посебно драго.

Њихове комшије, породица Кос, су такође једна изузетно занимљива породица. Поредак и живот у њиховом домаћинству готово манастирски, рекло би се. Домаћин Драгослав на челу, а за њим супруга Јелена и клинци јеванђелских имена Марта (9), Марија (5) и Лазар (2). И они су увек ту на располагању да припомогну око послова у манастиру, али и у својој локалној цркви, као и да буду редовни на свим Богослужењима. Драгослав се исто бави разним пословима, претежно као возач, како би прехранио децу. Има у плану да мало озбиљније почене да се бави пољопривредом и узгојем стоке. Примарно за личне потребе, а после и да прошири ако Бог да. С обзиром да им имање није ограђено, а да се налази одмах надомак шуме, често му дивље животиње праве штету и угрожавају домаћинство. Зато смо замољени да им помогнемо куповином стубова и мреже за ограђивање имања и да платимо радове на постављању исте. Све је успешно одрађено, за шта смо издвојили 3.760 евра.

Даље нас пут води до села Драговић, које се налази одмах иза Пакраца. Ту посећујемо још једно бројно домаћинство, каквих је премало на целом подручју Западне Славоније. Готово да се на прсте једне руке могу избројати. Ипак, успевамо да дођемо до података о таквим породицама и да успешно одрадимо наш део посла. Породица Штековић, добила је разноврсну помоћ. Купљена им је једна крава са телетом, пет коза, један кревет на спрат са душецима, два ормана, пећ на дрва, материјал за сређивање дечијих соба и санитарије. Ову вишечлану породицу чине родитељи Предраг и Мартина и деца Анастасија (14), Александра (12), Бојана (11), Перо (8) и Маријана (два месеца). Домаћин Предраг ради у пекари, а додатно се баве сточарством што им представља и допунски вид прихода. Добили смо и посебну похвалу за сву децу, која редовно похађају веронауку и играју у нашем локалном културно уметничком друштву. Можемо само потврдити да је помоћ обезбеђена на право место, а утрошили смо 6.700 евра за све наведено, како би подржали Штековиће да омогуће својој деци пристојнији живот.

Нешто северније, на путу ка Слатини, у селу Миклеуш посетили смо породицу Миљевић, која је такође добила вредну помоћ од наше организације. У овом скромном домаћинству живе самохрана мајка Љиљана, њен син Лука (17) и Љиљанина мајка. И они муку муче да опстану ту где јесу. Тешко се долази до зараде. Сналажење је готово свакодневно. Породица нам се обратила са молбом да им помогнемо у набавци материјала за реновирање крова. Љиљана не може нажалост да приушти да плати и радове и материјал, тако да смо им изашли у сусрет и обезбедили грађевински материјал за кров, за шта смо издвојили 6.466 евра.

Акцију по обичају окончавамо на подручју Западног Срема, где смо посетили преосталих пет породица.

У Боботи смо посетили породицу Вукајловић. Још једна самохрана мајка бије тешке животне битке за своју децу. Нажалост, ова борба је тежа од свих осталих, јер се Љубинка свим снагама бори за живот и здравље свог средњег сина Милоша (15), коме је канцер пре отприлике годину дана напао карлицу. Породицу смо упознали у моменту када је та битка тренутно окончана у корист Милоша. Стање је сада стабилно након хемио терапија, али је Милош до даљњег у инвалидским колицима и тек мора да кроз додатне терапије и мукотрпне вежбе уради све што је до њега, како би опет самостално могао да хода. Због целокупне ситуације, наша помоћ је била нешто другачија него што је то пракса. Замољени смо да им помогнемо при изради бетонских стаза, које ће водити од рампе за колица око куће, па до краја дворишта. Све са циљем како би Милош могао да колико толико има функционалан живот, док год не стане на своје ноге, што се надамо да ће ускоро десити. Да поменемо да Милош има и старијег брата Немању (17) и млађу сестру Анђелију (8), који су му несумњиво велика подршка у свој муци која га је снашла и уз помоћ којих лакше превазилази све препреке. Вредност помоћи за изведене радове и купљен материјал износи 4.435 евра.

Након Боботе стигли смо и до Липоваче, где смо се упознали са једном фином и такође вредном младом породицом. Мирољуб и Оливера Живковић су на самом почетку свог брачног живота, који је крунисан бебом Емилијом (1). Породична кућа у којој живе, остала је Мирољубу од родитеља. Није у сјајном стању, па је потребно доста улагања, како би била оспособљена за нормалан живот. Мирољуб не бежи од посла. Тренутно је запослен као возач, а поред тога ради кад год може и на санацији своје куће. До нас је дошла информација, да би Живковићима добро дошло, ако би могли да им обезбедимо материјал за постављање фасаде и изолације. То не би могли у скорије време сами да реше, а пред наступајућу зиму знатно би им то олакшало да одрже топлоту у кући, што им је изузетно битно због бебе коју имају. Материјал смо према договору обезбедили, а утрошено је 2.550 евра.

Oдмах до Липоваче је Бршадин, где посећујемо петочлано домаћинство Бркића. Крста и Стана имају три ћерке Ружу (19), Милицу (17) и Анастасију (13). Сви заједно се боре и раде. Крста је готово стално одсутан јер ради као возач камиона. Стана повремено ради као чистачица, а најстарија ћерка Ружа је радила у кафићу, па је тренутно на привременом раду у Немачкој како би успела да заради нешто више новца и тиме помогне својој породици. Проблем им прави кров, који је потребно реновирати, како не би прокишњавао и правио додатну штету. Ми смо финансирали набавку грађевинског материјала за санацију крова, за шта смо исплатили 4.623 евра.

Ову добротворну акцију завршавамо посетом двема породицама у Трпињи.

Породицу Маширевић чине родитељи Бранислав и Ружица, синови Александар (14) и Сергеј (11) и ћерка Николина (7). Њима смо помогли финансирањем радова и куповином материјала за израду надстрешнице. Двоструку намену ће имати израђена надстрешница. Примарно је да штити од влаге и падавина дечије собе, које су биле тачно на удару свих временских непогода, па се често стварала влага. Осим тога, како нам је отац Бранислав то и пренео, у плану је да прошири стамбени простор и да испод те надстрешнице једног дана направи још једну или две додатне собе. За сада им је најбитније, то што је сада спречено да дечије собе кисну. Вредност помоћи за породицу Маширевић износи 3.900 евра.

Последња породица коју смо посетили у истом месту јесте трочлана породица Татомировић. За њих смо обезбедили ПВЦ столарију у вредности од 3.790 евра. Захвални због добијене помоћи, која ће им омогућити да ефикасније загревају свој породични дом били су супружници Димитрије и Татјана са сином Алексом (11).

Имали смо ту част да нас приликом обилазака поменутих крајева у склопу ове велике акције, угосте и два Епископа Српске Православне Цркве.

Прво нас је угостио Његово Преосвештенство Епископ  пакрачко-славонски г. Јован, који се најискреније захвалио за сав труд који улажемо за помоћ малобројном српском народу са његове Епархије. Такође смо били присутни и као гости на церемонији освећења Српског дома у Осеку, којој је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Том приликом нас је угостио и велики пријатељ наше организације Његово Преосвештенство Епископ осечко-пољски и барањски г. Херувим, а који је приликом чина освећења обновљеног Саборног храма у Даљу, произнео лепу беседу пред бројним епископима наше цркве и окупљеним народом, у ком је изразио велику захвалност нашој организацији и истакао колики је значај нашег деловања на подручју целе Хрватске.

Ми се овим путем захваљујемо свима који су помогли реализацију ове акције, а посебно свештенству Епархија горњокарловачке, пакрачко-славонске и осечко-пољске и барањске на уложеном труду и жртви коју приносе зарад очувања српског народа.

Овом активношћу, успешно смо завршили све планиране добротворне акције за наш страдални народ у 2024. години. Позивамо вас да нас подржите, како би успели да обезбедимо још конкретнију и обимнију помоћ за наш народ и у наредној години.