„Дјецу учим да се боре у животуˮ – породица Зејак из Доњег Грбља код Котора

Породица Зејак живи у Доњем Грбљу између Котора, Тивта и Будве. Поглед на море заклања им само једно брдо. Породицу чине Ристо, Бојана, Сава (8), Јован (4), Петар (3) и Павле (3). У посљедње вријеме стисле су их муке.

Зејаци живе у недовршеној кући коју је ухватила влага са свих страна. Пошто су у великим дуговима, нису у могућности да учине ништа тим поводом.

Све је почело погрешном процјеном инвеститора. Мислили смо да ћемо моћи завршити кућу, а успјели смо само грубе радове одрадити. Једва смо се некако скрпили да бисмо могли да се уселимо. Кућа је урађена само до плоче, то вам је ка’ човјек без капе. Како изгледају зидови видите и сами – увео нас је у причу домаћин Ристо.

Ристо ради као возач, док Бојана има жељу да отвори приватну стоматолошку ординацију пошто је добар стручњак. Тренутно ради приватно, али, нажалост, остао им је дуг од скоро 10.000 евра за машине који су рачунали да ће покрити инвестиционим кредитом који нијесу на крају добили. Она није била ту у тренутку наше посјете јер морала одвести сина Јована на три мјесеца у Београд зарад лијечења.

Она би вам боље објаснила како је до тога дошло, али свакако се не бисмо ни задуживали да тај кредит није био извјестан. Нешто се закомпликовало и сада смо у шкрипцу. Јован има проблеме са говором. Бојали смо се да није аутизам, па смо морали хитно реаговати. Сада доста на њега утиче одвојеност од браће – додаје Ристо.

Свашта је овај човјек претурио преко леђа. Морао је избјећи из Хрватске, па је онда из Пријепоља отишао у потрази за послом. Брат му је оболио од тешког облика шизофреније због чега су као породица много пропатили.

Везани смо много за манастир Светог Архангела Михаила на Михољској превлаци и оца Сава, додуше он је сада у Беранама. Вјенчали смо се по његовом благослову. Чак је Бојанина рођена сестра монахиња у једном манастиру код Улциња. Можете замислити каква је промјена настала у нашим животима када смо чак троје дјеце добили у једној календарској години. Навикао сам ја да се борим, а тако и дјецу учим. Борба и нема алтернативе!

Имају проблем и са водом, али се надају да ће то бити ријешено у наредном периоду пошто је у близини у плану изградња више хотела, па би требало и цијело село да добије водовод. Кажу да је „вода благо, не може се ништа без њеˮ јер им је она посебно важна и због стоматолошког посла.

О породици Зејак смо чули доста лијепих ствари са више страна. Уосталом, први контакт остварили смо прије годину и по дана када су понудили донацију у виду гардеробе. Иако најприје нијесу прихватали помоћ, сматрајући да има и угроженијих породица, временом су, ипак, пристали с обзиром на проблеме који су их задесили.

Хуманитарна организација Срби за Србе упућује позив свим донаторима у Црној Гори и свијету да нам својим донацијама помогну да овој честитој породици завршимо кућу!