Екмечићима уручен трактор!

У суботу 22.јануара представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Србије и Републике Српске уручили су финансијски навећу појединачну помоћ од како постоји наша организација! Извршена је званична примопредаја новог трактора, који је пре неколико дана стигао на адресу породице Екмечић у Пребиловцима. Велику захвалност дугујемо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, који су уплатили 14.305 КМ (7.314 евра) крајем 2010. године на рачун организације за овај пројекат.

Наша организација је прикључила прикупљених 2.500 евра намењених овом пројекту и на тај начин смо успели да сакупимо средства за нов трактор много пре планираног рока. Пребиловци се налазе око 30км од Мостара и исто толико од јадранске обале. Пребиловци су одвајкада српско село. Ово село симбол је страдалаштва и мучеништва. Током другом светског рада убијено је 52 породице а 36 огњишта је угашено. Побијено становништво је затрпано у јаму и та јама је једна од највећих гробница крваво убијеног невиног српског народа током Другог светског рата у целом свету. Након покоља, село од око хиљаду становника се свело на свега 174. Током последњег рата Пребиловчани су углавном избегли, а међу 20ак породица повратника су и Екмечићи. Из Београда смо стигли на Пале где смо се нашли са Добрином Кусмук, председницом наше организације у Републици Српској. После краћег одмора, са Добрином и њеним супругом смо кренули у Пребиловце. Екмечићи на челу са домаћином Миладином су нам приредили невероватан дочек. Видно срећни и узбуђени због нашег доласка угостили су нас срдачно, онако како то само прави домаћини Херцеговци знају. Иако скромно живе приредили су право мало славље за нас, ком су се придружили родбина, комшије, пријатељи и локални свештеник. Миладин је инсистирао да се очита молитва и како он каже да благосиља наше окупљање,а посебно да се освешта трактор. Најмлађим Екмечићима уручујемо неколико књига Православно/историјске тематике и обављамо формалности око потписивања уговора о донацији са Миладином.

Миладин (бивши припадник војске Републике Српске) и Сојка имају петоро деце: Бојан студент информатике (19 год.), Бојана (16 год.), Бранка (10 год.), Биљана (9 год.) и најмлађа и најсимпатичнија Божана (3 год.). Ова изузетно вредна породица живи од бављења пољопривредом. Производе кромпир, тиквице, парадајз, паприку и лук које продају, док за своје потребе узгајају и остале сорте поврћа као и нешто мало воћа. Миладин је треба поменути изашао у локалним новинама, које се баве темом пољопривреде, као произвођач који је успео да произведе „Лубеницу за Гиниса“ како је гласио наслов у том часопису. Треба рећи да је земља у околини Неретве изузетно плодна, а Миладин то зналачки користи.

Наш утисак у вези Екмечића је само потврда свега позитивног што смо чули о њима. Ради се о једној изузетно вредној и радној породици, којој не пада на памет да поклекне пред тешким условима живота. Миладин и његов син Бојан обрађују туђу земљу која им је уступљена на коришћење, углавном од њихових земљака који живе у дијаспори. До сада су то успевали да ураде само кад би успели да изнајме трактор и зависили су од туђих планова и слободног времена.

Имају своју земљу али доста далеко од њиховог места, тако да ће уз помоћ овог трактора сад и њу моћи да обрађују. Ова акција куповине трактора је пун погодак судећи по реакцијама свих присутних, а поготово након што смо се сви уверили у одлучност и решеност Миладина да ову донацију искористи на најбољи могући начин. Трактор ће бити од немерљиве помоћи овој породици и сасвим сигурно ће им омогућити да постану потпуно независна и финансијски стабилна породица у блиској будућности. Треба напоменути да ова акција још увек није комплетно приведена крају.

Наиме још увек остаје да се прикупе средства за прикључке за трактор како би Миладин могао несметано да се препусти раду и унапређењу производње. Ми се искрено надамо да ћемо у најкраћем могућем року завршити и са набавком преостале машинерије и самим тим привести овај значајни пројекат крају. Оно што нам је потврдило све до тад речено о марљивости Миладина јесте и то да он не зависи од набавке додатних прикључака, и да не седи скрштених руку чекајући да наша организација приведе цео пројекат крају, већ се као и до сад сналази позајмљујући, не губећи ни тренутак драгоценог времена за обраду земље. Овај наш пројекат је највећи не само финансијски већ и по значају.

Куповином трактора смо остварили наш примарни циљ који желимо да спроведемо код свих породица, а то је да омогућимо да породице кроз рад и производњу стану на своје ноге, имају перспективу на дужи низ година и да им финансијска помоћ са стране више не треба. Сходно томе, добили смо обећање од Миладина да ће трактор бити од користи не само њему, него да ће са њим помагати и остале Србе из Пребиловаца и околине. Након што смо краљевски дочекани и угоштени од породице Екмечић дошло је време да се растанемо и кренемо пут Пала. Како смо дочекани тако смо и испраћени уз наравно жеље да се што пре видимо и окупимо. У повратку стајемо недалеко од села да обиђемо порушену спомен костурницу и место где је некада била Православна црква, посвећено пострадалим пребиловачким Србима баченим у оближње јаме за време 2. св. рата.

Спомен костурница и црква минирани су и из темеља исчупани на самом почетку рата 1991. године од стране истих оних чији су очеви и дедови „заслужни“ што је уопште и било повода за подизање спомен костурнице. Мученички Срби очигледно да су сметали и након што су их зверски уклонили са овога света, па ни то није било довољно већ је покушано на све могуће начине да им се затре било какав траг о постојању на том простору. Од првобитног бетонирања јама у које су бацани Срби како би се прикрили докази о стравичним злочинима, па до дизања у ваздух њихових скромних остатака ’90-тих година прошлога века, ипак нису могли да савладају дух Православља и Српства, па ће на том месту опет бити подигнута црква и споменик жртвама туђих комплекса и изопачености.

У закључку желимо да наведемо да Екмечићи нису гладни као неке породице које помажемо, имају кров над главом и успевају да школују децу. Ипак, томе су допринели вредним радом и трудом, али услови у којима живе су далеко од идеалних и довољно је да се догоди нека незгода, као што се Миладинова жена повредила пре годину дана, па да им се услови нагло погоршају. Краве воде на пашу која је удаљена два сата од њих и много времена су губили док би сачекали да унајме трактор. Поента је да њима овај трактор омогућава да постану стабилна и независна породицама.

Још једном се захваљујемо свим донаторима и влади Реп. Српске, а поготво на пожртвованости наше представнице из Републике Српске г-ђе Добрине Кусмук за све учињено али и подсећамо да овај пројекат још увек није до краја завршен и да очекујемо помоћ пре свега Вас донатора да ову лепу причу комплетирамо до краја. Хвала свима на несебичној помоћи да се обезбеди још једна многочлана српска породица!