Глишовићи ће ускоро рећи „збогом“ подстанарском животу!
Глишовиће смо упознали зимус, у скромној кућици на периферији Новог Пазара, где им је било једно од многих подстанарских уточишта, која су за живота имали. И за свако од тих су мислили да је последње и да ће успети некако да себи обезбеде било какав дом, који ће бити само њихов.
Родитељи Драган и Горица, само су слезали раменима током наше прве посете и упознавања. Нису имали одговор на питање у вези подстанарских мука са којима се боре. Готово да су се помирили са тренутним стањем. Мучили су се и радили целог живота и може се рећи успешно одгајили најстаријег Вељка (20), који је иначе на редовном служењу војног рока у Гарди у Београду и средњошколке Катарину (17) и Јелену (15). Остало им је још да се побрину око најмлађег Косте (6). Још је мали, а школовање га тек чека.
Сем за пуко преживљавање и плаћање кирија, никада није могао да остане неки динар да се прелије у „штедну касицу“.
Драган нам је почетком године рекао: „Нама треба само помоћ око куповине материјала. Сами ћемо дићи кућу, тај сан нас не напушта никада.“
Сад на самом крају године, са осмехом се сусрећемо са Глишовићима. Нашли смо се са целом породицом, изузимајући оправдано одсутног Вељка, на плацу у селу Алуловиће које се налази на 10 километара од Новог Пазара, а на свега пар километара од благородног села Мишчиће, које нам је подарило највећег у нашој историји – Светога Саву.
Ту се назире један велелепни објекат, који ће од наредне године готово засигурно бити нови дом породице Глишовић.
Како је то Драган и рекао и зажелео, потребан му је само материјал, што му је наша организација и обезбедила, а он ће сам да подиже кућу, како је то и учинио. А остварење сна? Ту је, на дохват руке.
„Само да ми је да се решимо оних кирија и подстанарског живота. Да дочекам тај дан! Свима нам је само то у глави“ – радосно је причао Драган, док смо сви заједно гледали докле се стигло са градњом куће и где ће која просторија бити.
Испоручивали смо грађевински материјал током целе године, а Драган је успешно организовао радове. И шта је најинтересантније у свему овоме? Пријатељи му помажу по старом добром обичају мобе, и на делу показују шта се све може кад се Срби сложе!
Има још посла, али рекли бисмо да је главни део ипак завршен. Вредност досадашње помоћи од стране наше организације износи 3.308.997 динара.
Тробојка поносно стоји у кући и чека наставак радова. Најмлађи Коста ће је са задовољством поново окачити на кућу чим се створе услови да се екипа мајстора поново окупи и настави започето.
Видимо се на усељењу – речи су којима су нас Глишовићи испратили. Остаје да испунимо обећање.
