Херој са Паштрика у пожару изгубио све, а сада са породицом живи у нехуманим условима!
Oбилазећи на стотине породица сваке године, увек нам најтеже пада када улазимо у домове где су тужне дечије очи свакодневица, а срећа реткост која се тек по некад, веома кратко, појави на њиховим лицима.
Прича хероја са Паштрика и његове шесточлане породице Марковић из села Прово у Владимирцима изазвала је у нама велику тугу због услова у којима живе.
Рањен сам 30. маја 1999. године у селу Планеја. Иако сам имао 7 гелера у телу спашавао сам из рушевина рањене и повређене саборце – прича нам Стојић Марковић.
Након рата, одлучио је да се врати у своје село и свој живот настави „испод радара” јавности али и ратних другова. Ипак, после 22 године, ратни другови су га пронашли захваљујући удружењу „Херојска 549. моторизована бригада Цар Душан Силни” које му је доделило признање за чување и неговање борбене традиције.
Из првог брака Стојић има две ћерке, док у другом браку са супругом Радом има четворицу синова: Стефан (14), Огњен (12), Филип (10) и Иван (2).
Припремајући дрва за зиму у оближњој шуми, видео сам дим који се ширио из правца куће. Нажалост, због лоших инсталација десио се пожар у којем је кућа потпуно изгорела. Остали смо само са одећом на себи – присећа се отац пожара који је Марковићима за неколико минута узео све што су имали.
Недавно преминули генерал-мајор Божидар Делић је покренуо акцију прибављања прве помоћи у којој се укључило и удружење ветерана „ПЈП”. Са 500 долара помогао је и господин Милош Шупица из хуманитарне организације „Спасимо српску децу”. Захваљујући фондацији „Хумано срце Шапца” имали су привремен смештај у околини Шапца.
На крају, настанили су се на дедовини своје жене у столетној кући која има само две просторије без купатила. Остали смо шокирани када смо сазнали да на два кревета спава њих шесторо – мајка и најмлађи син у једном, а отац и тројица најстаријих синова на другом!
Општина нам је доделила плац ради изградње куће и определила је 500.000 динара за грађевински материјал. Уговором сам се обавезао да ћу завршити објекат у року од две године. Нажалост, не знам да ли ћу успети у томе, с обзиром да живимо од 18.000 динара дечијег додатка и мог надничења – рекао нам је на крају разговора отац Стојић.
Иако је ратни војни инвалид и херој са Паштрика, није успео да оствари тај статус јер је у кући изгорела комплетна документација. Нада се да ће уз помоћ својих сабораца успети да из војног архива и болнице прибави документацију.
Хуманитарна организација Срби за Србе позива све људе доброг срца да заједно са нама помогну породици Марковић да изграде свој нови дом!
Сви начини за донирање могу се наћи у нашој донаторској платформи: www.srbizasrbe.org/donacije
