Херој са Паштрика у пожару изгубио све, а сада са породицом живи у нехуманим условима!

Oбилазећи на стотине породица сваке године, увек нам најтеже пада када улазимо у домове где су тужне дечије очи свакодневица, а срећа реткост која се тек по некад, веома кратко, појави на њиховим лицима.

Прича хероја са Паштрика и његове шесточлане породице Марковић из села Прово у Владимирцима изазвала је у нама велику тугу због услова у којима живе.

Рањен сам 30. маја 1999. године у селу Планеја. Иако сам имао 7 гелера у телу спашавао сам из рушевина рањене и повређене саборце – прича нам Стојић Марковић.

Након рата, одлучио је да се врати у своје село и свој живот настави „испод радара” јавности али и ратних другова. Ипак, после 22 године, ратни другови су га пронашли захваљујући удружењу „Херојска 549. моторизована бригада Цар Душан Силни” које му је доделило признање за чување и неговање борбене традиције.

Из првог брака Стојић има две ћерке, док у другом браку са супругом Радом има четворицу синова: Стефан (14), Огњен (12), Филип (10) и Иван (2).

Припремајући дрва за зиму у оближњој шуми, видео сам дим који се ширио из правца куће. Нажалост, због лоших инсталација десио се пожар у којем је кућа потпуно изгорела. Остали смо само са одећом на себи – присећа се отац пожара који је Марковићима за неколико минута узео све што су имали.

Недавно преминули генерал-мајор Божидар Делић је покренуо акцију прибављања прве помоћи у којој се укључило и удружење ветерана „ПЈП”. Са 500 долара помогао је и господин Милош Шупица из хуманитарне организације „Спасимо српску децу”. Захваљујући фондацији „Хумано срце Шапца” имали су привремен смештај у околини Шапца.

На крају, настанили су се на дедовини своје жене у столетној кући која има само две просторије без купатила. Остали смо шокирани када смо сазнали да на два кревета спава њих шесторо – мајка и најмлађи син у једном, а отац и тројица најстаријих синова на другом!

Општина нам је доделила плац ради изградње куће и определила је 500.000 динара за грађевински материјал. Уговором сам се обавезао да ћу завршити објекат у року од две године. Нажалост, не знам да ли ћу успети у томе, с обзиром да живимо од 18.000 динара дечијег додатка и мог надничења – рекао нам је на крају разговора отац Стојић.

Иако је ратни војни инвалид и херој са Паштрика, није успео да оствари тај статус јер је у кући изгорела комплетна документација. Нада се да ће уз помоћ својих сабораца успети да из војног архива и болнице прибави документацију.