Херојски подухват људи великог срца, за хероја великог срца – породици ратног ветерана са Паштрика изграђена кућа!
Херојска времена, рађају и херојске подухвате. Сведочимо заједно са нашим истрајним донаторима, да и даље има људи који су својим делима заслужили да понесу епитет хероја свог времена, свако у неком свом домену. Прича ратног ветерана Стојића Марковића из Владимираца и његовог херојског подухвата од пре двадесет четири године, добила је срећан крај тек недавно, захваљујући бројним људима, који нису дали да се херојско дело овог човека заборави тек тако.
Вреди подсетити се укратко и тог херојског чина, тада младог регрута Стојића Марковића, припадника Херојске 549. моторизоване бригаде. 30.05.1999. године, током једног од многих злогласних тепих-бомбардовања од стране НАТО авијације, бива рањен на положају у селу Планеја. Иако и сам рањен, надљудским напорима, извлачио је своје рањене саборце испод рушевина. Подухват вредан сваког дивљења и поштовања. Међутим, како то бива кроз нашу трагичну историју, барем када је реч о односу према ратним ветеранима, без икаквих заслуга и награда, Стојић се враћа у своје родно село и наставља да живи на ивици егзистенције. Ипак га тешки животни услови, које су додатно отежале последице рањавања, нису спречили да заснује велику породицу коју чине супруга Рада и четворица синова наследника Стефан (14), Огњен (12), Филип (10) и Иван (2).
Некад и сад
Несрећа није напуштала Стојића ни на час. Као да није било довољно све што је проживео и начин на који је живео са својом породицом, кућу која им је била све, захватио је пожар и однео им све што су до тад стекли. Тај немили догађај, психички је дотукао већ у потпуности измученог човека. Осуђени су били на боравак у трошној кућици, без купатила где смо их и затекли први пут прошле године. Ипак и после најцрње ноћи, свиће нови дан. Захваљујући још једном херојском делу, његових сабораца, окупљених у удружењу Херојска 549. моторизована бригада „Цар Душан силни“, који нису заборавили Стојића, као што ни он није те давне 1999. године заборавио своје рањене другове, контактирали су нашу организацију, након чега је и покренут велики пројекат помоћи изградње куће породици Марковић.
Некад и сад
За живота ћу вас славити. Ово колико сте помогли мојој деци, не могу вам се никада одужити – прве су речи биле Стојића након окупљања у њиховом новоизграђеном дому у Владимирцима.
Уживали смо сви, на малој церемонији усељења, која је организована у част завршетка једног од наших највећих пројеката. Заједно са представницима општине Владимирци, који су такође узели учешћа у овом пројекту, тако што су обезбедили плац за изградњу куће и 500.000 динара наменске донације у грађевинском материјалу, члановима већ поменутог удружења ветерана 549. моторизоване бригаде на челу са генералом Стојаном Коњиковцем, који су покренули целу ову акцију и дали свој максимални допринос како би се што више људи укључило, представницима локалних медија РТВ АС и бројним волонтерима наше организације, званично је предата новоизграђена кућа на коришћење породици Марковић.
Шта да вам кажем, сви смо пресрећни. Једва чекамо да се скроз преселимо овде, чекамо да се заврши школска година, па ћемо онда. До тада ћемо још сређивати шта треба и преносити ствари. Не знам чему смо се више обрадовали, да ли собама, купатилу, дворишту, све је одлично. Хвала Богу, хвала свима вама, свим добрим људима – видно узбуђен и емотиван је био Стојић.
Некад и сад
Питали смо и мајку Раду за утиске.
Најбитније ми је што деца коначно имају купатило. Велики су већ, а тамо у старој кући нити су собе имали, а тешко им је падало то што нису могли ни да се окупају како треба. Сад када је све ново, лакше ће бити, нови живот за све нас – задовољна је била и мајка Рада.
Некад и сад
Дечаци су поносни на свог тату и на његово херојско дело, а поносни су и на свој нови дом, који је дошао, можемо слободно рећи и као један вид награде за то што је њихов отац учинио.
Собе су нам супер и сад има свако свој кревет, јер то нисмо имали у старој кући. Тамо смо сви морали заједно да спавамо. Једва чекамо да се заврши школа и да се преселимо овде. Имамо већ неколико другара у овој улици, тако да ћемо се дружити са њима – рекли су нам Стефан и Огњен.
Некад и сад
У сваком погледу је ово био један од наших најзанимљивијих и највећих пројеката до сада. Протекле године смо утрошили 3.611.599 динара, а почетком ове године смо утрошили додатних 3.272.126 динара, што нас доводи до укупне, али још увек не и коначне цифре од 6.883.725 динара. У ту цифру је укључена изградња монтажне куће величине 85м2, плаћање административних такси, прикључака за воду и струју, услуге јавног бележника, услуге геометара и опремање куће основним намештајем (трпезаријски сто, шест столица, кухињски елементи, четири кревета самца, брачни кревет, угаона гарнитура, три ормана, један компјутерски сто и радна столица) и белом техником (шпорет на дрва, електрични шпорет, фрижидер и веш машина).
Некад и сад
Морамо истаћи неколицину људи и предузећа, који су помогли, да се овај пројекат заврши на највишем могућем нивоу. Радове на изградњи монтажне куће изводила је фирма Лукс монт из Ивањице која је омогућила најповољнију могућу цену за радове, затим пројектантски биро Eко смарт пројект г-ђе Тање Бељић који је бесплатно урадио пројекат и координирао са надлежним службама око добијања одговарајућих дозвола, фирме Беохрам која је обезбедила бесплатно комплетну ПВЦ столарију за кућу, фирми Tehnounion energy , групи донатора из Русије, нашим Србима из Кине као и једном анонимном донатору.
Некад и сад
Заиста није било тешко спровести овакву једну акцију, када се сви удруже и начине један херојски подухват. То је уосталом и најмање што смо могли да учинимо, за жртву коју је поднео Стојић Марковић, бранећи нашу земљу. Дао је пример својим синовима како се треба борити, а наша организација, заједно са свим наведеним људима који су учествовали, дала је пример тој деци како изгледа саборност и братољубље на делу.
