Хвала вам од срца за наш нови дом – одјекује из грла најмлађих чланова породице Раденковић-Младеновић!
Ту смо да испуњавамо жеље, поготово када се оне тичу оних најмлађих, због којих и постојимо. Породица Раденковић-Младеновић, до недавно живела је у једном од најмањих села које смо икада посетили.
Састав Река, у општини Црна Трава, са својих десет становника, била је дом за Милана и Милену и њихову децу, ћерку Габријелу (11), и синове Оливера (10) и Лазара (8). Осим што није било више ни једног јединог детета у селу, и било каквих могућности за нормално функционисање и одрастање ове деце, породица чак ни у овако сабласно пустом селу, није имала своју имовину. У малом стану који су изнајмљивали, чекали су нека боља времена.
Некад и сад
Оно што смо и сами могли да закључимо током наше прве посете породици Раденковић-Младеновић, јесте да је породица вапила за пресељењем негде ближе, неком већем урбаном центру, превасходно због потреба које имају најмлађи, али и због лечења мајке Милене која се за сада Богу хвала успешно бори са тумором и због бољих опција за налажење посла за оца Милана.
Некад и сад
Потрајао је цео процес, али вредело је чекати, јер су нам најмлађи били и више него захвални за ово што смо успели да урадимо уз помоћ бројних редовних донатора. Шта је то чиме смо усрећили ове малишане? Купили смо им кућу у селу Батуловце, које се налази поред Власотинца, отприлике неких 40-ак километара удаљено од њиховог првобитног места боравка. Поред куће, купљен је и најосновнији намештај за опремање њиховог новог дома, један кревет на спрат, један кревет самац, два ормана, два радна стола и две радне столице. Вредност овог пројекта износи 2.998.244 динара. Да додамо, да је уз кућу добијен и један објекат који може да послужи за складиштење механизације или гајење стоке, у зависности од потреба.
Имамо сада простора да доводимо своје другаре и простора за бољи живот. Пуно се захваљујем организацији Срби за Србе, што нам је оволико помогла – рекао нам је Оливер (10).
На месту где смо пре живели, нисам имала ниједну другарицу, а сада их овде имам пуно – додала је Габријела (11).
Имам сада где да играм фудбал, али и да доводим другаре. И ја се захваљујем целој организацији Срби за Србе – на крају нам је рекао своје утиске и најмлађи Лазар (8).
Ето, више од ових речи захвалности нам није потребно, да би схватили шта смо учинили за ову дечицу и шта генерално чинимо за хиљаде њихових вршњака сваке године.
Дат је ветар у леђа овој породици, и шанса за квалитетнији живот. Имају сада свој кров над главом и добру полазну основу, да наставе да се боре. Надамо се да ће се мајка Милена успешно изборити са опаком болешћу и да ће отац Милан успешно наћи стабилан посао, а да ће ова фино васпитана и вредна дечица израсти у добре и квалитетне људе.
Ми се захваљујемо великом броју донатора, који свакодневно својим несебичним прилозима омогућавају да се овакви пројекти спроводе у дело.
