Има нешто слађе од сланкаменачких јабука, нектарина, кајсија и шљива – у посети породици Ликић из Новог Сланкамена

Нови Сланкамен, село у околини Инђије, броји нешто више од три хиљаде становника, који се у највећем броју баве воћарством, a најпознатији бренд је чувена сланкаменачка јабука. Наравно, поред јабука, Сланкаменчани производе нектарине, кајсије и шљиве, а ми смо овога пута имали прилику да видимо нешто што је слађе од побројаног воћа – децу породице Ликић!

Ивана (7), Софија (5), Невена (3), Дуња (1) и Сара (5 месеци) уз старијег брата Петра (17) чине најмлађе чланове породице коју на најлепши начин васпитавају отац Ђорђе и мајка Изолда.

Деведесетих година смо се доселили овде из ратом захваћених подручја, тачније, из Метковића. На почетку нам је било веома тешко, узели смо кредит, који још увек отплаћујемо, како бисмо купили материјал за кућу и домаће животиње – каже нам на почетку разговора мајка Изолда.

Отац Ђорђе надничи, некада је радио као месар и лимар, али осим надничења други посао не може да нађе. Син Петар ради у кафићу и на тај начин доприноси породици, док за девојчице Ликићи примају дечији додатак. Такође, корисници су социјалне помоћи.

Морам да признам да нам није било лако када су нам, и поред тога што имамо малу децу, искључили струју. Осам месеци смо живели у мраку, али смо успели некако да прегурамо тај период. Троје деце спава само на душецима, а имамо проблем и са кровом који прокишњава – наставља мајка Изолда да прича о ситуацији у којој се налазе.

Ипак, и поред свих тешкоћа, породица је радна и ведрог духа. На окућници од двадесетак ари саде кукуруз, лук, детелину и кромпир. Чувају две крмаче и двa прасета. Како нам кажу, волели би да чувају и овце. Такође, син Петар нам каже да је очева жеља и да имају трактор и приколицу.

Хуманитарна организација Срби за Србе позива све своје донаторе да се укључе у акцију помоћи породици Ликић!