Имамо ли право да затворимо очи пред патњом ове деце? Њен продоран поглед опомиње!

Могло би се у овом тексту писати о сеоској идили, али сем природе, ништа у животу породице Ђорђевић није тако идилично. Била је то, кажу, некада најлепша кућа у селу. Између два светска рата. Данас у њој Емилија (12), Јован (15), Милица (17) и Данило (19) стрепе сваког дана хоће ли се срушити!

Село Балчак налази се у лепом крају, недалеко од Прокупља, на четири километра од главног пута. Томе сведоче и ови снимци из ваздуха. Сведоче, ипак, и о нечем још важнијем – село је, нажалост, опустело. Око њихове куће пружају се бескрајна шумска пространства, пашњаци и још свега неколицина разбацаних домаћинстава.

Кућа је много лоше урађена. Стоји на климавим гредама. То што је некада била лепа, шта нам вреди? Видите ли како се удубио плафон у дневној соби изнад стола? Немам где да позовем госте за Аранђеловдан, треба ли да им се сруши на главу – пита се домаћин Гојко.

Гојкови су пре скоро сто година дошли са Косова и Метохије. Тамо се вратио само он када је требало бранити Отаџбину од сепаратиста.

Не бих тражио ништа за себе, али за децу морам. Нећу да се довека купају у лименом кориту. Чак нам је и пољски тоалет срушен. Да бар имам где да радим, па бисмо некако… – додаје Гојко.

Породица живи од социјалне помоћи и дечијег додатка, а домаћин иде и у дрва за надницу. Већина земље коју имају је под шумом, а један мањи део обрађују. Деца су нам испричала шта имају од животиња:

Имамо краву, коња, четири козе, три јарета, две свиње, деветоро прасади, десет кокошака, четири гуске, две шотке и мачиће. Кокошке су најрањивије, на њих нам стално кидишу лисице.

Ипак, тиха су ово деца. Више се о њима сазнаје из продорних погледа. Види се да им живот није лак. До школе пешаче чак седам километара у једном правцу. Момци уче занат за расхладне уређаје, а старија сестра ветерину. Богу хвала, здрави су.

Овде, иначе, немамо ни домет. Имамо слаб сигнал само на једном прозорчету. Малтене смо одсечени од цивилизације – укључила се у разговор и мајка Јасмина.

Ђорђевићи живе у непосредној близини два потока. Релативно скоро је неко хтео брану да гради, али су се у селу организовали, побунили и одбранили реку. Упркос сиромаштву, нису ови људи изгубили дух и ведрину. Време је да и ми њих подржимо.

Породицу су посетили представници Хуманитарне организације Срби за Србе која помаже угроженим вишечланим породицама.

Дошли смо у ово подручје које је изнедрило неке од највећих јунака у ратовима које смо водили у 20. веку. Одавде су регрутовани војници чувеног Гвозденог пука. Данас овде, нажалост, влада велико сиромаштво. Покушаћемо бар да помогнемо неким породицама. Једна од тих породица јесу Ђорђевићи за које смо се уверили, иако живе тешко, да су честита породица – рекао је Вељко Добриловић, члан организације.

У кућу у којој живи породица Ђорђевић не вреди улагати. Стара је и лоша, подови су од дасака и земље. За носеће греде је питање колико још могу да издрже. Неопходна је, дакле, или изградња нове или куповина друге куће. Позивамо све донаторе да нам се придруже у овој акцији!