Имамо могућности да помогнемо другима, а усрећујући друге, усрећујемо и себе – настављена је подршка породицама у Македонији!

Готово да није било паузе у реализацији наших активности у Северној Македонији. Већ на самом почетку календарске године, ефикасно је спроведено неколико занимљивих акција. Посебно су живописни локалитети на којима смо били, па дословце можемо рећи да је помоћ испоручена широм Северне Македоније. У овој акцији утрошено је укупно 29.367 евра.

Прва станица у обиласку места на којима смо деловали, била је подручна Основна школа „Браћа Рибар“ у маленом месту Четирце, које припада општини Куманово. Од историјског значаја за наш народ је ово село. Ту се одиграла и велика битка између четничких јединица и турских снага 1904. године, познатија под називом битка на Шупљем камену, којом је и започела чувена Четничка акција – тачније битка за слободу нашег народа, који се налазио под турским јармом. Нажалост, као и доста тога у нашој историји, и ова жртва наших предака је занемарена, обесмишљена и заборављена. Повод за нашу посету овом селу, била је помоћ коју смо обезведили за поменуту основну школу.

Шесторо малишана, који похађају школу од првог до четвртог разреда, и то на српском језику, заједно са својом учитељицом и осталим малобројним запосленима из школе, уприличили су нам свечани дочек. Скроман, а у нашим очима грандиозан. Захвалност за тај наш мали труд, који смо учинили, финансирајући замену столарије на њиховој школи, која једва одолева зубу времена. Издвојили смо 7.513 евра за набавку и уградњу неопходне ПВЦ столарије, и омогућили да ова симпатична дечица, имају нешто квалитетније услове за учење.

Узвратили су нам читањем текста, који су посебно са својом учитељицом написали за ову прилику, а који нам је говорио о важности да се буде човек и о потреби да непрекидно чинимо добра дела. Надахнули су нас овом искреном дечијом поруком, и улили нам додатну енергију за будуће изазове који нам предстоје у нашем добротворном раду.

Након окончане примопредаје радова у oвој школи, упутили смо се до Младог Нагоричана, где смо посетили помогнуту породицу Трајковски.

Елизабета Трајковски, живи сама са своја три сина у овом домаћинству, Новицом (29), Војчетом (27) и Луком (14). Проблеми за ову породицу су настали, када је Елизабета морала да напусти свекрвину кућу у којој је живела са синовима. Као једино и најбрже могуће решење, наметала се градња нове куће, на истом имању. Старији синови, заједно са својим пријатељима, прионули су на посао, и материјал који је наша организација обезбедила, полако је почео да се употребљава за градњу куће. У вредности од 6.936 евра, набављен је готово цео потребни материјал за изградњу куће до сиве фазе. Очекујемо ускоро и лепе вести, када кућа буде у потпуности завршена. Позив да посетимо Трајковске како би видели резултате наше помоћи, упућен нам је од стране вредног Војчета, који води главну реч у овим радовима.

Још један срдачан дочек, уприличен нам је у селу Дреновци крај Прилепа. Марљиви домаћин Жарко, није крио своје задовољство добијеном помоћи. Иако његова породична кућа захтева нека озбиљнија улагања, Жарко се ипак определио за конкретнију помоћ. Замољени смо да му обезбедимо новији трактор од оног који има, заједно са припадајућим прикључцима. Зна да за своју породицу, коју осим њега чине још и супруга Флора и три ћерке Сара (15), Теона (13) и Теодора (10), може да заради колико треба, како би се и у кућу уложило. Иначе Жарко обрађује неколико хектара земље, на ком претежно узгаја жито, али и дуван, који је карактеристичан за ово подручје. У немалом броју случаја, раме уз раме са њим раде и његове старије ћерке. Трактор са прикључцима је ипак био недостижна инвестиција за њега, тако да смо за породицу Перески обезбедили поменути трактор, приколицу, фрезу и плуг. За све наведено издвојено је 8.100 евра.

На крају, ову интересантну туру, окончали смо у селу Тремник, које се налази неких десет километара јужно од места Неготино, где смо посетили породицу Ивице Петровића. Осим Ивице, ово домаћинство чине још и супруга Роза, и деца Милорад (21), Андреас (19) и Јована (7). Ова фина и културна породица, доживела је несрећу пре извесног времена, када им се породична кућа запалила. Срећом, осим материјалне штете, није било других последица. Успели смо да им обезбедимо помоћ у виду неопходног грађевинског материјала за санацију оштећења на кући, за шта је утрошено 6.818 евра.

Леп увод је направљен, када је реч о активностима у Северној Македонији за 2024. годину. Највећи пројекти, уједно и највећи изазови нас тек очекују. Нема сумње, да ћемо заједно са нашим сатрудницима из Српског Културно-Инофрмативног Центрa СПОНА из Скопља и осталим пријатељима организације, наставити успешно деловање, које је усмерено ка добробити првенствено наших најмлађих сународника.