Испунимо им детињство божићном чаролијом!

Ишчекивање једног од највећих хришћанских празника посебан је извор радости за децу. Слављеничка атмосфера и снегом завејане улице буде нам успомене из најранијег детињства где безбрижно отварамо пакетиће, палимо жижице и проводимо време са породицом и пријатељима.

Жеља да ухватимо делић божићне чаролије и доживимо, као у божићним филмовима, нешто лепо и необично, појачавала је детињу машту и значај празника!



Сада као одрасли људи схватамо да је суштина божићне чаролије у љубави и слози коју смо као мали делили са породицама, радосно чекајући Богомладенца Христа. Ти зимски дани остали су урезани у нашим срцима као најдубље успомене на наше најближе и темељ су на којима смо изградили себе.



Нажалост, много је деце која се надају да ће и она, једног дана, осетити божићну чаролију. Десетине хиљада малишана око нас празник дочекују као и сваки други дан – са комадићем хлеба и чашом млека, смрзавајући се у старим и оронулим кућама, стрепећи сваког тренутка да не изгубе и то мало што имају.



Божић је симбол рађања наде, која се потврђује кроз дарежљивост и милосрђе. Хришћани вековима своју веру исповедају кроз пружање помоћи и утехе онима којима је најтеже.



Зато, Хуманитарна организација Срби за Србе позива све добре људе да заједничким снагама покренемо традиционалну Божићну акцију да бисмо испунили божићном чаролијом детињство Маје, Мита, Николине, Ане, Мануеле, Славице, Дарка и других угрожених малишана!

Маја (12)

Маја Јовановић и њене сестре Милица (9) и Милена (13) су до пре само два месеца живеле у планинском селу Трстена на 30 километара од Врања, где не функционишу ни телефонске мреже. Њихова бака Видосава није могла више да гледа своје унуке како се пате прелазећи сваког дана пешке по преко 10 километара до школе и назад, па је преузела ствар у своје руке. Закупила је у селу Власе, где се налази школа, једну неусловну кућицу за симболичних 1.500 динара месечно и ту се сместила са њима. Иза њих су у оронулој кући остали Милорад који је тек напунио годину дана, отац Горан и мајка Биљана, која није у добром здравственом стању. Ова породица која сада живи на две адресе једва саставља крај са крајем, а маштају о завршетку куће коју је домаћин Горан почео да гради још раније, али је никада није завршио.



Мајина највећа жеља је да јој породица опет буде на окупу!



Породици Јовановић планирамо да довршимо кућу. За завршетак акције потребно је преко 15.000 евра.

Мите (14)

Мите Лазаревски своје детињство проводи у претешким животним условима у селу Стрновце у Северној Македонији. Поред Мита, породицу чине отац Стоје, мајка Благице, сестра Катерина (16) и стара бака Стојанка. Преживљавају од пољопривреде и држе краве и магаре. Услови у којима живе нису спутали малог Мита да буде позитиван, и да, као што видимо, своје зидове украси радосним поздравом – „Помози Бог, браћо Срби!”



Митова највећа жеља је да сестра и он добију своје собе!



Породици Лазаревски планирамо да саградимо нову кућу. За завршетак акције потребно је око 30.000 евра.

Николина (6)

Николина Јокић је бистра, хитра и прелепа девојчица, али има велике проблеме са слухом и говором. Одраста у Црној Гори у страдалном селу Велика, познатом као „мали Јасеновац”, где је крајем Другог светског рата за само два сата извршен зверски покољ над преко 400 деце, жена и стараца. Са браћом Светиславом (19), који је ишао у школу за децу са сметњама у развоју, и Богданом (16), сестром Дијаном (13) и родитељима Слађаном и Драганом живи у старој оронулој кући која је пре пар година додатно оштећена снажним земљотресом.



Николинина највећа жеља је да јој буде топло!



Породици Јокић планирамо да помогнемо око санације куће, набавке покућства и пољопривредне механизације. За завршетак акције потребно је преко 10.000 евра.

Ана (11)

Ана Јањић живи у Бујановцу, сиромашном градићу на административној линији са Косовом и Метохијом. Кућа страве и ужаса најкраћи је опис њене преко 100 година старе куће коју дели са самохраном мајком Душицом, стрицем Ивицом и дедом Драгићем. Мајка Душица од малена има велики проблем са кичмом и лопатицима, па једва да може ходати.



Анина највећа жеља је да има купатило и воду у њему!



Породици Јањић планирамо да изградимо нову кућу. За завршетак акције потребно је око 25.000 евра.

Мануела (10) и Славица (8)

Мануела и Славица Мирковић имају и два брата Славка (7) и Драгана (5). О њима се стара мајка Милка, као и о баки Стоји која има психичке проблеме. Живе у селу Ламинци Брезици код Градишке у Републици Српској у кући која није њихова и налази се у фази распадања. Скромна примања која имају нису довољна да подмире ни основне потребе, а камоли да реше стамбено питање. Упркос свему, деца су узорни и дивни ђаци.



Мануелина и Славичина највећа жеља је да имају лепе ормаре у које ће да слажу ствари!



Породици Мирковић планирамо да обезбедимо кућу. За завршетак акције потребно је око 30.000 евра.

Дарко (16)

Дарко Арсовски је дечак који болује од тешке дечије парализе. О њему брину самохрани отац Горан и браћа Марко (13) и Милош (18). У кући у којој живе њих четворица, на сваком кораку осећа се прерани одлазак мајке и жене која је умрла прошле године од болести. Дарку је некад потребна хитна медицинска помоћ, али та помоћ је све, само не хитна. До њиховог села Старац, махала Чивчија, не постоји путна веза. Живе у Србији, а одсечени су од Србије! Једина веза са цивилизацијом је дрвени мостић преко реке Пчиње који су сами направили и који их води до С. Македоније. Ту су и започели кућу, али нису много одмакли.



Највећа жеља породице Арсовски је да Дарко напокон добије нормалне услове за живот!



Породици Арсовски планирамо да изградимо кућу. За завршетак акције потребно је преко 25.000 евра.

Како се укључити у Божићну акцију?

Стиже нам Божић, а ми се надамо да ћемо, уз помоћ свих наших донатора, успети да у животе што више деце унесемо божићну чаролију!

*на првој фотографији у тексту је Николина Ристић (3) из Алексиначког Рудника. Она и њена породица Божић дочекују у недавно сређеној кући. Време је и другу децу да помогнемо!