Из дечијих грла одјекује:  „Хвала вам за наш нови дом!“ – још једна породица са подручја Крајине добила прекопотребни кров над главом!

Били смо режисери нове хуманитарне представе на суровој позорници стварног живота. У главној улози породица Дорић из маленог села Болман у срцу Барање.

Некад и сад

Представа је завршена хепиендом, односно куповином нове куће за јунаке наше представе, а оцењена је највишим оценама од стране строге али праведне публике.

Добродошли, ово је наша нова кућа – срдачно и са осмесима на лицу, на капији свог новог имања у селу Јагодњак, дочекали су представнике наше организације родитељи Милорад и Јелена, са својим наследницима, ћеркама Сандром (15) и Николином (9) и синовима Браниславом (13), Михајлом (7), Данилом (5) и Дамјаном (1).

Некад и сад

Равнодушни према срећи, којој се нису надали, свикли на чемерни живот, Дорићи још увек несвесни добијене помоћи, као у најлепшим сновима, нису желели да се пробуде. Ипак, отрезнила их је стварност, али не сурова, као што то обично бива, него најлепша могућа. Схватили су да ово није сан.

Искрен да будем не могу да кажем да смо веровали, али да смо се надали да ће бити нешто, надали смо се. Ипак је тешко тек тако поверовати да неко долази и да вам каже да ће вам обезбедити нови дом. Ко може још томе данас да се нада, да се тако нешто добија на поклон, без икаквих условљавања, а посебно ми овде који живимо ван Србије – поделио је са нама домаћин Милорад, размишљања која су му се тих дана након наше посете вртела по глави.

Некад и сад

Доказали смо по ко зна који пут, да снове претварамо у стварност. Након четири месеца од прве посете породици Дорић, наша организација је купила кућу са пратећим имањем од скоро једног хектара обрадивог земљишта и помоћним објектима (пушница, гаража, амбар, свињац). За све наведено, али и за трошкове нотарских услуга и пореза на промет некретнина, издвојено је 46.860 евра.

Некад и сад

Кућа иначе поседује велику дневну собу, трпезарију са кухињом, две оставе, купатило и вц, три спаваће собе, једну огромну и пар мањих тераса, велики тавански простор који се уз мало труда може претворити у још неколико спаваћих соба и свој сопствени систем за централно грејање. Све то је и даље деловало нестварно дечици, па нису били сигурни, да ли су гости или домаћини у овој кући.

Утркивали су се да нам покажу све те бројне просторије, које поседује њихова нова кућа. У једном тренутку смо изгубили из вида наше мале водиче, јурећи из просторије у просторију, са спрата на спрат. Ето, толико велика је та њихова нова кућа.

Некад и сад

Имамо ту у улици неколико другара које познајемо из школе, па ћемо њих звати на дружење и да им покажемо где ћемо ми сад спавати – као и свој деци, тако и за Бранислава, Михајла и Данила, добијање собе, простор за дружење и за игру, је од непроцењивог значаја.

Некад и сад

У поређењу са старом кућом пуном влаге, коју су чиниле свега две скромне просторије, малецна кухиња и у којој није било купатила, нова кућа делује бајковито.

Сад имам још боље услове да држим и свиње и козе, па ћемо сигурно и умножити тај број. План ми је већ сад ако будемо могли, да старо имање продамо и да кренем са уређивањем поткровља, па ћемо видети како Бог да – вредан и радан је отац Милорад, а сазнали смо да се пре нашег доласка потрудио да скоро целу кућу окречи и изглетује са својим пријатељима.

Некад и сад

Вредно помена је свакако и то, да осим веш машине, креветца и једног дечијег кревета, Дорићи нису имали потребу да било шта друго пренесу из старе куће или докупе. Продавац куће, оставио је на поклон скоро потпуно очуване ормане, кревете, гарнитуре за седење, трпезаријски сто, столице, нову кухињу, фрижидер, шпорет и две климе.

То што имамо воду у кући и што имамо купатило, само да смо то добили, била бих вам неизмерно захвална, а цела ова кућа и имање, просто је све невероватно, хвала по сто пута – истакла је мајка Јелена, чему се она највише обрадовала.

Завршићемо овај емотивни извештај, стиховима које стоје на једној од захвалница, а које буде најдубље емоције и гађају директно у срце, чији је аутор најстарија ћерка Сандра:

Љубав је светлост и најлепши дар што га живот пише, а наша слика тек део захвалности и поштовања према Вама, у најлепшем тренутку што сте били са нама.

Поносни смо на још један фантастичан пројекат, који смо спровели на подручју Крајине, а који је уједно и највећи појединачни пројекат до сада, када говоримо о акцијама у Крајини.

Захваљујемо се Његовом Преосвештенству Епископу осечкопољском и барањском г. Херувиму, који је заједно са нама посетио ову породицу и благословио целу акцију, али и пароху протојереју-ставрофору Слободану Мајкићу, на чији позив и уз чију помоћ смо покренули и завршили целу акцију.