Јаше, гусла и машта да има собу – упознајте вриједног Драгољуба Минића (12) из Бијелог Поља! (видео)

„Ја сам Драгољуб Минић, а ово је мој коњ Жуја. Од малија ногу сам почео да јашем. Такође косим, пластим, вадим кромпир… Помажем тати и мами све што треба јер се и они боре за нас” – рекао је овај вриједни дјечак из села Бојишта код Бијелог Поља, који са 12 година већ обавља разне сеоске послове.

Драгољуб има два млађа брата Василија (3) и Николу (9), двије старије сестре Јелену (14) и Новку (18), као и родитеље Дијану и Жељка. Минићи су оличење једне скромне, честите и традиционалне српске породице из Црне Горе. Гусле, слава и коњ највеће су светиње које имају!

„Рекао сам и када умрем да их пуште тај дан. За мене су гусле светиња, па неђе барабар са крсном славом. То је била књига човјеку, дадну расположење у друштво, то је наша гола историја. Гуслао ми је ђед, гуслао ми је отац и ја помало, а и ови мали ће ако Бог да. А коњ ми је дјецу подигао. С њим сам теглио, зарађивао и ријешио сам на гусле да га ставим. За мене је то цар животиња” – истакао је домаћин Жељко, потврдивши да о коњу брину као о члану породице.

Жељко је некада радио у фирми, али је остао без посла, сазнавши да му није чак ни стаж уплаћиван. Од тада преживљавају само од сеоских послова и његовог надничења, посао не бира. Нажалост, то једва да је довољно да би се прехранила толика породица.

„Имам за шта да се мучим, Богу хвала. Нека су свачија дјеца здраво, па и ова моја. Али тешко је, већином се само тегли. Жена обољела од дискус херније, а и ја шећераш, али морамо се борити до последњег даха. Наши су стари живјели у сурдаке и земунице, без струје и свега, па су имали велике породице. То је највиша помоћ човјеку и за рад и за све, највеће богатство на свијет. Ми смо задовољни нашом дјецом. Прије свега су добри људи, па онда и ђаци. Одријех и њих, помажу свако, али мора се. По ливада, то им је и љето, и море и излет. Скромни су, нијесу се досле жалили, виде и они да се мучимо. Задовољни су кад им купимо по крем бананицу или неки кекс да издијеле, исто ко да сам им донио товар што ја речем сељачки. И то онда човјеку даје велику снагу. Још кад дођем уморан, па искочи једно отуд, друго отуд, заборави човјек на тај умор” – прича Жељко док му очи сузе.

Минићи, нажалост, живе скучено у некадашњој љетњој кухињи коју су временом мало проширили и уредили. Њих седморо располаже само дневном и једном спаваћом собицом.

„Трудимо се да им приуштимо нешто боље, али некако нам тешко иде. Влаге има доста, по један метар се дигне уза зид, па се бојим да може утицати на њихово здравље. Плафон је скроз улегао, кров је ужасан, па кад је већа киша све се слива. Зими због великих хладноћа смјестимо још један кревет у дневну, па се поређамо ко сардине. Од намјештаја имамо ово што видите, по нешто се основно добавило. Имамо ђе сјести, јести и лећи. Мени некад болови буду неподношљиви, па све падне на дјецу. Али добро, биће боље, само да смо ми заједно” – укључила се и мајка Дијана.

Ћерка Јелена испричала шта све имају поред трошне кућице:

„У башти имамо паприке, боранију, парадајз, шаргарепу, празилук. Морамо редовно да је заливамо и да чупамо траву. Ту су и кромпир, пасуљ, јабуке, шљиве. Држимо, поред коња, и једну краву, двије свиње, маце и псе. Тата би хтио још једну краву да купи пошто сви волимо сир, млијеко и варенику, али скупе су.”

Домаћин Жељко за крај посјете поручио је:

„Прави Срби нијесу клекли никад. Хтјели су и светиње да нам узму, па смо ишли на литије и одржасмо се. Само нек нам дадне Бог слободе и здравља. То се, по мени, не раздваја. Хвала вама и здраво били што сте се, ето, заложили за моју породицу. Поздрављам све наше Србе ђе год се који налази, Бог вас заклонио сваке муке, што ја речем душманске руке, рђавог госта и судњега моста. Ми смо срећни да сачувамо и ово што имамо, али ето, вољели би дјеца да имају по собицу, кутак неки свој за учење, да се не гужвамо вође. Ал’ да смо здраво, нама значи и само што сте дошли, значи нијесмо сами. Ако се могне што још направити, Бог да вас чува!”

Хуманитарна организација Срби за Србе позива добре људе у цијелом свијету да помогну породици Минић да добије дом какав заслужују. Покрећемо нову велику акцију!

Сви начини за донирање по земљама:

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА

1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
4. Пошаљите текст SZS 30 на 488 (број замените жељеним износом од 1 до 99 CHF)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)