„Кад је срце издржало деветочасовну операцију, издржаћемо и све друго!“ – недалеко од Рожаја, Саво Булатовић чврсто држи своју породицу на окупу!

Усамљена дрвена барака, прекривена лименим таблама које имитирају кров, дом је скромне петочлане породице Булатовић, коју смо посјетили у селу Бјела Црква. Слабо насељено село, од свега стотинак становника, које се налази у прелијепом брдско-планинском предјелу, удаљеном непуних десетак километара од Рожаја, осим природних љепота, не пружа много других благодати својим мјештанима. Посебно се то односи на економски развој и уопште на могућност сталног запослења, како за старије мјештане, тако и за оне млађе.

У овом крају који је већински насељен становништвом муслиманске вјероисповести, перспекитва за опстанак нашег народа је скоро па никаква. Булатовићи су једна од ријетких породица, које још увијек опстају на свом огњишту. Родитељи Славо и Радица, имају троје дјеце, синове Вукајла (19) и Николу (14) и ћерку Ђурђину (17). Када се узму у обзир све горе наведене околности, подизање троје дјеце јесте уистину својеврстан подвиг. Међутим, двоје млађе дјеце ће ускоро бити на животној прекретници и највјероватније поћи даље, трбухом за крухом у неко веће мјесто, како би помогли својим родитељима да наставе борбу за опстанак. Кажемо двоје млађе дјеце, јер је најстарији Вукајле дјете са посебним потребама, коме ће заувијек бити потребна туђа њега, односно у овом случају брига његових родитеља.

Ја сам оперисао срце, девет сати ми је трајала операција. Ја сам ти пола човјека, то ти је остало од мене. Сад ништа не смијем да радим тешко, а кућа стара, требало би свашта нешто поправити и замјенити, а не може се, кад се нема од чега. И супруга се пар пута оперисала. Треба да се ради, а нема се гдје. Не можемо да преживимо са 130 eвра социјалне помоћи, а треба дјеци обезбедити. Само 100 евра аутобуске карте плаћамо сваки мјесец – упознао нас је отац Славо, како и од чега живе.

Мучно је заиста све скупа када се сабере и сагледа. И немаштина, и болест, трошна кућа, немогућност запослења, дјете о ком треба бринути 24 часа. Поред свега тога, Булатовићи живе уредно и скромно и успјевају да школују двоје млађе дјеце, али им зато не остаје ни евро са стране, како би могли да уложе у поправку куће и у покућство.

Кров капље, па пробија у собама и у ходнику највише. То нам је најпрече, да се замјени цјели кров и фасада да се обложи кућа, јер буде доста хладно зими. Осим тога, слаб је притисак воде, па вјероватно треба да се мало прокопа и ставе шире цијеви. Намјештај нам је стар или полован. У најгорем стању су кревети који су се распали – навео је Славо који су главни проблеми са којима се суочавају, када је ријеч о кући.

Скромни су и поносни Булатовићи, као уосталом и сав наш народ из ових горштачких крајева. Нису навикли на било какву помоћ, а посебно не да некоме наводе „листу жеља“.

Држимо двије краве и јуницу, двије овце и нешто кокошака. Буде и сира за продају. А посијали смо мало кромпира, паприке и лука за нас. Могли би да то унапредимо, па би нека фреза добро дошла да нам олакша те радове – рекла је мајка Радица, која се примарно брине о чувању стоке и гајењу поврћа.

За око су нам запали сјајни цртежи, које је нацртала Ђурђина, а уз право усмјерење, можда јој цртање из хобија прерасте у професију.

Волим да цртам, то ми прија. Углавном портрете радим. И вољела бих да Никола и ја добијемо телефоне и лаптоп. Треба нам због школе, а добијала бих и неке нове идеје за цртање на интернету и усавршавала технику – поручила нам је Ђурђина.

Под сличним околностима живи наш народ у овом крају Црне Горе, као што је то случај у Рашкој области, са друге стране границе. Уосталом овај крај и потпада под историјску Рашку област. Ми смо свјесни свих потешкоћа које притискају ове људе, како оних економских, тако и оних друштвених. Потрудићемо се да наградимо њихову упорност и истрајност да остану ту гдје су одвајкада, обезбеђујући им одговарајућу помоћ.

Фала ви за посјету и што сте дошли да видите како живимо – на крају појсете нам је уз стисак руке рекао намучени отац Славо.

Хуманитарна организација Срби за Србе, позива све донаторе, да се укључе у још једну добротворну акцију на подручју Црне Горе и да помогну да и Булатовићи добију пристојне услове за живот и рад.