„Када их је мајка оставила, морао сам да радим више од 12 сати дневно како бих прехранио четворо деце.”

Непредвидивост живота нешто је са чиме се сви суочавамо. Да ли негативнe или позитивне промене, ове ситуације траже од нас да се брзо прилагодимо. Овога пута, дошли смо у село Врмџа крај Сокобање како бисмо чули тужну и тешку причу породице Минић.

Имам проблема са здрављем, срчани сам болесник. Најпоноснији сам на своје четворо деце. Када их је мајка оставила, морао сам да радим као таксиста више од 12 сати дневно како бих их прехранио. Сада више нисам у могућности да таксирам – упознаје нас отац Бобан са ситуацијом.

Стара кућа, пропала столарија и покућство, кров који прокишњава, неколико недовршених соба – дом у коме своје детињство проводи Аница (12), Андрија (11), Страхиња (9) и Богдан (8). Са њима живе деда Јелен и баба Бојка.

Родитељи су ми болесни. Отац је инвалид, веома тешко се креће, док је ситуација са мајком мало боља. Помажу ми највише око деце. Тренутно живимо од социјалне помоћи и дечијег додатка, пре неких два месеца купили смо прасиће да чувамо, а имамо и обрадиву земљу – одговара отац на питање како живе.

Иако ведри духом, тужни погледи малих Минића на најбољи начин описују колико је тешко живети без мајке. Ипак, љубави и наде у боље сутра не мањкају, због чега смо силно мотивисани да овој породици помогнемо.

Највише би нам значило да се промени кров јер је лоше урађен, често нам прокишњава. Такође, зими је много хладно јер дува са свих страна, па је потребно заменити столарију. Деци би значило да се адаптирају собе и санира купатило – рекао нам је Бобан.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи породици Минић! Позивамо све донаторе да нам се придруже како би четворо малишана добило пристојне услове за живот.