„Ко год дође, прво што нам каже је, како имамо најлепши могући поглед.“ У посети Добросављевићима код Новог Пазара

Имајући у виду да сваке године обиђемо и помогнемо преко 200 породица широм Балкана, имамо прилике да видимо много различитих крајева. Овога пута имали смо задовољство да уживамо у једном од најлепших погледа, на који смо наишли у последње време. Колико је наша земља лепа и украшена са предивним селима и природним лепотама уверили смо се у селу Табалије које припада општини Нови Пазар.

Наши домаћини били су из породице Добросављевић. Ово домаћинство чине Момир и његова супруга Мануеља и њихово двоје деце Мирјана (14) и Маријан (13). Са њима жив и стриц Миливоје.

Ко год дође, прво што нам каже је, како имамо најлепши могући поглед, са осмехом на лицу нас дочекује Момир.

После упознавања и кроз разговор, долазимо до сазнања да је ово типично село, које није одолело исељавању и напуштању. Једна су од ретких породица са децом, која је остала у селу. О том избору да остане и живи на селу нам је говорио Момир.

Недавно сам остао без посла, после 25 година радног стажа, фабрика је затворена добио сам отпремнину и то је то. Супруга не ради, од примања имамо само дечији додатак у износу од 6.000 динара и то је све. Живимо од пољопривреде – прича нам Момир.

Од Мирјане и Маријана сазнајемо да иду пешака у школу и то сами, јер немају још некога од друштва са ким би могли да иду. Међутим то им не смета да буду весела и добра деца, јер су како нам кажу и одлични ђаци.

Као и већина људи у овом крају и Добросављевићи живе од пољопривреде. Имају неколико хектара земље, на којој узгајају детелину, имају преко сто стабала шљиве, узгајају и јабукe. Као и свако сеоско домаћинство имају и башту, али ништа велико, већ само за своје потребе.

Бавимо се пољопривредом, али немамо ништа од машина, све радимо ручно. Потребан би нам био трактор, фреза, моторна тестера,  да би могли још више и лакше да обрађујемо земљу. Од животиња имамо само кокошке и понекад узмемо свиње, не можемо нешто више јер немамо шталу. Хоћемо да радимо, вредни смо, мајстори, само немамо могућности.

Поред пољопривредних машина које је Момир навео, сазнајемо да имају проблема и са водом. Користе изворску воду, којa често лети зна да пресуши, тако да често не буде воде ни за пиће, а камоли да узгајају стоку, па да имају и за њу. До извора има око 1-2 километара, па би једно црево за воду које би спровели било од велике помоћи.

Позивамо све наше донаторе да својим донацијама помогну, да Добросављевићима обезбедимо оно што им је потребно и помогнемо да једна часна и вредна породица остане да живи и ради на селу.