Код домаћина у Мркоњић Граду – Породица Еремија има пет кћерки и сина и живе у правом животињком царству

У мјесту Бјелајце код Мркоњић Града живи весела и радна породица Еремија, а на вратима ове куће дочекали су нас отац Радивој (47) и мајка Сања (44) са своје шесторо срећне и насмијане дјеце.

Најмлађи Мирко (7), миљеник и чини нам се, сада већ домаћин ове, инспуњене радошћу куће, сопственом раздраганошћу одмах je представио цијелу своју породицу и њихов живот. Најстаријој Анђелини, тога дана био je 21. рођендан, а тим поводом је одлучила да дође из Бањалуке, гдје студира на Медицинском факултету и проведе дан уз млађе сестре Весну (18), која је врсни џудиста и која нам је са поносом показала освојене медаље, Милијану (16), Марију (13), Бојану (11) и најмлађег Мирка.

Отац Радивој широког осмијеха и радних руку испричао нам је како живе и како, заједно уз своју супругу и рад, подиже шесторо школараца. Породица, у чијој кући за сваког постоји мјесто и лијепа ријеч, испуњава срећом и љубављу, чини се, сваког пролазника.

Наиме, отац породице Радивој ради фасадерске радове, а мајка је запослена у школи као хигијеничарка. Ипак, то им нису једини приходи. Својим радом и трудом и једним правим животињским царством које посједују, те обављају земљорадничким пословима и скромном, ученом дјецом, породица Еремија опстаје и сопственим рукама обезбјеђује све што им је потребно. Њихова скромност и позитивност прелази све границе, а отац Радивој каже да једино што им је потребно за лакши живот јесте прикључна фреза, балирка за сијено и ротациона коса.

Радивој нам је појаснио да су њихови главни извори прихода управо у земљорадњи и сточарству, а изнајмљивање ових неопходних машина за њих представља велики трошак, те је куповина скоро немогућа. Велики љубитељи животиња, најмлађи чланови ове породице, нису пропустили прилику да нам покажу своје животињске другаре које гледају као равноправне чланове породице. Ипак, уз мноштво животиња, умиљате зечеве, понија, свиње и краву, нису могли да сакрију жал за још једном недавно угинулом кравом која је такође представљала један од извора њихових прихода. Мали Мирко изразио je жељу да добије опет једну краву коју би пазио, а остатак породице се скромно сложио са његовом жељом.

Ова кућа чије просторије испуњава искључиво љубав, препуна снова, паметне и сложне дјеце, чини се да ће успјети своје жеље остварити управо уз вриједне родитеље, а на нама је да, уз све хуманитарце и људе добре воље, овој великој породици у томе помогнемо. За све што Радивој и Сања раде, сав напоран труд који улажу свакодневно у разне послове, заслужна је жеља да својој породици и шесторо дјеце омогуће најбољу будућност. Помозимо породици Еремија да што лакше успију у томе! Дјеца су наша будућност!