КУЋА СТРАВЕ И УЖАСА: помозимо малој Ани (11) да добије нову кућу!

Бујановац је једна од најнеразвијенијих општина у нашој земљи. Чини се као да је време одавно стало и да је тежак живот „нагазиоˮ све људе који живе на овом подручју. Ипак, суморно-сива атмосфера коју смо видели у дому породице Јањић, изазива шок и неверицу!

Кућа страве и ужаса – најкраћи је опис онога што затичемо при уласку у двориште. Фронтални поглед на њу изазива осећај страха јер централни стубови изгледају као да ће сваког тренутка „пућиˮ услед притисака који трпе од крова и нестабилних темеља који су, протоком времена, ослабили.

Кућа је стара преко сто година. Ту смо се пре педесетак година доселили из улице недалеко одавде. Нажалост, немамо никаквих могућности да средимо кућу – говори нам на почетку разговора Ивица Јањић.

Породицу Јањић, осим Ивице, чине и његова сестра Душица, њена ћерка Ана (11) и најстарији члан породице – деда Драгић. Породица живи од социјалне помоћи у износу од 12.000 динара, дечијег додатка у износу од 3.000 и мале дедине пензије. Од животиња чувају кокошке и пилиће.

Радим шта стигнем. Углавном идем у надницу када ме људи позову, када има посла. Отац нам је стар и има великих проблема са притиском, док, као што видите, сестра Душица има проблема са лопатицама и кичмом од малих ногу – наставља да нас упознаје са ситуацијом Ивица.

Ако нам је спољашњост куће изазвала сва она осећања, унутрашњост куће их је само додатно појачала. Уместо паркета – голи бетон, уместо PVC столарије – стари, напрсли прозори, уместо равног плафона – труле даске које стварају осећај да ће да се плафон уруши сваког тренутка. Ипак, слика која нам се „урезалаˮ у памћење је изглед купатила…

Када пада киша, кров нам прокишњава и онда се плафон натопи водом. Звали смо електричара да нам другачије повеже струју јер се највише плашимо да због таквих околности не дође до кратког споја и велике трагедије. Као што видите све у кући је дотрајало, а што се тиче купатила, у њему немамо чак ни воду – говори нам Ивица о условима у којима живе.

Да није све тако црно у овој причи, показује нам девојчица Ана. Загледана у школске књиге и фокусирана на домаћи задатак љубазно нам прича о својим школским успесима јер је, и поред ситуације у каквој се налази – одличан ђак. Осмех готово да не скида са лица, иако се у очима и на лицу препознају обриси тешког живота и великог крста који, на својим нејаким плећима, ова девојчица носи.

Волела бих да имам воду у купатилу да могу да се окупам као сва остала деца – скромним гласом нам одговара мала Ана.

Божић је симбол рађања наде, која се потврђује кроз дарежљивост и милосрђе. Испунимо зато божићном чаролијом и детињство мале Ане!

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику божићну акцију помоћи породици Јањић. У плану је изградња нове куће, па позивамо све донаторе и људе који прате наш рад да се укључе, како би малој Ани обезбедили услове за боље и срећније одрастање!