Лек за излечење Матије Трајковског (12) не постоји. Изградњом куће, можемо умногоме олакшати живот и њему и његовој породици!

Спремамо се увелико за нови подвиг на тлу Северне Македоније. Ништа мање од тога и не сме бити, након упознавања са мучним животом породице Трајковски из Младог Нагоричана.

Никако се нећемо и не можемо навићи на болести које насрну на оне најмлађе, а који би требало макар да имају безбрижно и срећно детињство, испуњено радошћу, ако ништа друго. Колико год пута се сусретали са најразличитијим тескобним здравственим стањима деце у породицама које упознајемо кроз овај наш доброчинитељски рад, увек остајемо скрхани и неми пред таквим призорима. Слично је било и овога пута.

Упознајемо чланове домаћинства породице Трајковски, родитеље Благу и Катицу и децу Матију (12), Михаила (8) и Илину (5).

Прво смо пред кућом уочили крупног дечака, који нам је својом појавом моментално привукао пажњу. То је најстарији од троје деце Трајковских, дечак Матеј.

По некој природној људској знатижељи, прва питања су се односила управо на њега и у вези са његовим здравственим стањем.

Матеј је од рођења такав. Откривен му је Алстромов синдром. То је узрок и ове претеране гојазности, због чега је онемогућен да се самостално креће. Из истог разлога му је оштећен вид. Поред свега тога се бори и са епилепсијом. Трудимо се да му помогнемо колико можемо, али конкретан лек не постоји. Можемо само ублажавати неке последице ове болести, ништа више – укратко нам је отац Благе појаснио здравствену ситуацију његовог најстаријег детета.

Да је само ово највећи проблем, па би било довољно муке за три живота. Али сиромаштво и немаштина, притискају и њих, као и многе друге житеље околних села која се налазе у близини границе са Србијом. Неусловна кућа, скромна примања, и још двоје мале деце о којима треба бринути. Није лако.

Тешко нам је због ових неколико степеника са њим сваки дан да га водимо из куће и у кућу. Он воли да борави ту испред куће, на ваздуху. Кућа није прилагођена за његово здравствено стање. Значило би нам када би имали неку рампу за улаз и излаз из куће. Нажалост ово није наше где живимо, па је и ту проблем да се било шта ради и дограђује. Највише би нам олакшало кад би имали нешто своје, и онда би гледали да прилагодимо Матеју све што треба да му се олакша живот – додао је Благе шта би им то барем мало учинило живот лакшим.

Треба имати снаге и носити се са овим мукама из дана у дан… до краја живота. Благе и Катица су као и сви пожртвовани родитељи, који своје дете воле више од било чега на свету, спремни на то.

Жеља нам је да овим људима помогнемо колико год је то у нашој могућности. Схватамо да због нерешених имовинских односа у вези куће у којој тренутно живе, нема пуно простора за наше учешће, па се као једина реална опција намеће изградња нове куће у близини места где тренутно живе.

Не смемо у свему овоме заборавити ни Матејевог млађег брата и сестру. И они, који су Богу хвала здрава и насмејана деца, заслужују да им детињство буде испуњено лепим стварима.

Прионућемо на посао и надамо се да ћемо и овај пројекат спровести успешно у дело, као и многе друге пре тога.