Маринковићи избављени из тамнице сиромаштва!
Шћућурени једни до других у тамним и хладним ноћима, које беху испуњене повременим пригушеним јецајима, спавали су на једном кревету у омаленој просторији и сањали типичне дечије снове о неком срећнијем детињству. Тако су донедавно живели Марко (14), Борис (13), Николина (12), Филип (6) и Лазар (3) Маринковић у њиховом пређашњем дому у селу Горњани, a који због свог катастрофалног изгледа назвасмо „Тамницом сиромаштва“.
НЕКАД И САД
Али како то увек у животу бива и после најцрње ноћи свиће нови дан.
Ухватили смо Маринковиће чврсто за руке и превели их преко границе која је раздвајала њихов туробни живот од оазе радости и среће.
Зимско сунце тог 20. децембра 2024. године обасјало је целу породицу Маринковић. Тај дан остаће до краја живота дубоко урезан у срцима свих ових малишана, али и њихових намучених родитеља Бобана и Елене. То је дан када су добили свој прави дом, којим могу да се поносе и у ком могу да живе спокојно и без бриге. Дом од ког се не би постидели ни много имућнији од њих, сада је њихово власништво.
Село Кучевиште добило је своје нове житеље.
Српске тробојке, млади у народним ношњама, шајкаче, симболично пресецање црвене траке, хармоника са тактовима „Моравца“, со и погача, све је то био део фолклора којим је ова церемонија усељења породице Маринковић додатно увеличана. А весеље и трпеза свечана, права славска. Чисто да се дочара колико је ово био битан догађај, како за саму породицу, тако и за све нас који смо део Хуманитарне организације Срби за Србе.
„Пуно вам хвала што сте ми помогли. И вама и другим људима који су донирали се захваљујем. Немам речи“ – емотивно се обратио пред окупљеним гостима домаћин куће Бобан, вешто задржавајући сузе.
НЕКАД И САД
Кућа коју смо подигли у Кучевишту надомак Скопља, подмириће све потребе овог седмочланог домаћинства. Деца су добила толико жељене собе, а родитељи, сем топлог и сигурног дома за своју децу и једну озбиљну подршку да наставе да се боре и труде даље кроз живот.
„Први утисак када сам ушао у кућу је прелеп. Изабрао сам и своју собу. И наставићу да помажем родитељима као и до сада све што буде требало“ – рекао нам је најстарији од деце Марко.
НЕКАД И САД
Цео пројекат је започео куповином плаца од стране наших пријатеља и сарадника из Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, након чега је уследила изградња куће.
НЕКАД И САД
„Соба ми је много убава. Имам и нову постељину и сада ћу спавати по први пут у свом кревету“ – симпатична девојчица Николина, није могла да сакрије ни осмех, а ни задовољство.
НЕКАД И САД
Изграђену кућу смо наравно опремили потребним покућством. Од беле технике купљено је: комбиновани фрижидер, веш машина, електрични шпорет и шпорет на дрва. А што се тиче намештаја озбедили смо следеће: кухињу са судопером, трпезаријски сто, осам столица, кауч на развлачење, четири кревета на спрат са душецима, један кревет самац са душеком, пет ормана, три радна стола и три радне столице.
„Када сам ушла у кућу почела сам да плачем. Све је ново, све је лепо. За мене је ово нов почетак, више неће бити тешко“ – није успела мајка Елена ни да доврши реченицу са утисцима, а сузе радоснице су је поново надвладале.
Вредност овог „големог“ пројекта износи 53.762 евра. Да додамо да је кућа и освештана, а породици је уручена и икона Господа Исуса Христа.
НЕКАД И САД
„Овакву прелепу кућу морамо да чувамо. Свима сам рекао, и жени и деци. Греота и срамота да се уништи. Задовољан сам заиста и превише“ – закључио је на крају Бобан.
НЕКАД И САД
Ову репортажу о усељењу Маринковића завршићемо упечатљивим цитатом, који је био написан на табли добродошлице, а који је сажео у себи и сва осећања ове деце, али и објаснио сврху постојања наше добротворне организације: „Испунисте нам наше дечије снове!“
Лепа порука, за леп крај још једне и више него успешне године добротворног рада на подручју Северне Македоније.
НЕКАД И САД
Захвалили би се овом приликом бројним добротворима и компанијама, који су посебно подржали овај пројекат од којих истичемо: Жељка Јелисавчића из Ужица који је ходочастио до манастира Острог, учеснике пикника из блока у Сан Дијегу (САД), Горана Ј. (Србија), Предрага В. (Швајцарска), Коло српских сестара при Саборном храму Светог Саве у Бечу, Александра Р. (САД), Марка К. (Србија), Бобија Вуковића и пријатеље (Канада), Стојана М. (САД), IT usluge Securis Systems EU (Р. Српска) и Зорана Ђ. (Р. Српска).
