„Ми смо Срби једна браћа” – Теодорина порука захвалности из Рудог Поља код Плава
Успешно је окончан још један пројекат помоћи у Црној Гори. У селу Рудо Поље код Плава помоћ Хуманитарне организације Срби за Србе је стигла до породице Раденовић коју чине Ратко, Тања, Теодора (15), Митар (14), Валентина (12), Јелена (11), Сава (6), Вукман (4), Василије (2) и Лука (2), а повремено са њима је и баба Вера. Свакодневница ове вишечлане породице олакшана је набавком моторне косачице (2.459 евра), столарије (1.873 евра), ламината и плочица са уградњом (1.879 евра) и изолације за кућу (941 евро). Укупна вредност помоћи је 7.152 евра.
И пре наше завршне посете стигла је песмица којом је петнаестогодишња Теодора пожелела да нам се захвали, али и упути једну важну поруку:
Од кад за себе знам,
Учили су ме да Србин сам,
И да поштена будем ја,
Ја сам Србин нека свако зна,
Учили су ме да волим свијет,
Да будем лијепа као цвијет,
Као пчела паметна,
Као лептир заносна,
Као мрав вриједна,
Да не будем биједна,
Учили су ме још много тога,
Прије свега да верујем у Бога!
Исто тако да помажем свима,
Од Чакора па до Лима,
Јер се добро добрим враћа,
МИ СМО СРБИ ЈЕДНА БРАЋА!
Стихом „ми смо Срби једна браћа”, Теодора као да је описала суштину наше организације. Управо зато Раденовићи су постали прва породица коју смо помогли на подручју општине Плав на севериоистоку Црне Горе. У питању је једна вредна породица која, иако су родитељи без запослења, гладна није. Вреди се присетити ведрих и шаљивих речи оца Ратка из прве посете:
Сваком од њих морам ујутру за школу дати по два-три евра за храну. Не смеју гладни да ми буду. Посла немам, али идемо у дневнице, обрађујем своју земљу, закупљујем чак седам туђих ливада, држимо две краве, овце, свиње, кокошке… Имамо и ту неку помоћ од државе, мада то више не примамо него што примамо. Ево сад смо скоро сакупљали шљиве за дневнице да бисмо их спремили за школу. Боримо се. Јелена ми је најбоља, она не поједе ни смоки, него врати увече, а ови клипани само ‘оће паре.
Ипак, највећи проблем који ова породица има је комплетна срчана мана коју има двогодишњи Василије:
Морамо стално да га водимо у Београд на терапије, па тек кад наврши пету годину могу да му уграде пејсмејкер. Теже ми је за њега него за сву осталу децу. Само Бог и Храм Светог Саве су нам помогли кад је било критично док смо били у Тиршовој – описивала је њихову муку мајка Тања.
Породицу смо посетили заједно са господином Милорадом Драговићем, нашим дугогодишњим донатором који се из Калифорније вратио у свој родни крај и пензионерске дане проводи на најлепши могући начин – помажући другима.
Заиста се морамо захвалити господину Милораду јер је не само иницирао наш долазак у овај део Црне Горе, већ је и врло посвећено и педантно пружао комплетну логистичку подршку за реализацију акција. Епилог наше сарадње јесте и помоћ за ову дивну породицу, а даће Бог да заједничким снагама учинимо још много тога у предстојећим годинама – закључио је Стефан Јечменица, представник организације Срби за Србе.
Упућујемо захвалност и свим редовним донаторима наше организације из Црне Горе, Србије, Републике Српске и целог света који су омогућили да спроведемо ову и бројне друге акције. Ускоро нас очекује још активности на подручју општине Плав, па вас позивамо да наставите с активном подршком!
