МИЛУТИНОВИЋИ

МИЛУТИНОВИЋИ, ШЕСТОРО ДЕЦЕ      

 "Хвала свим добрим људима тамо негде , који мисле на многочлане породице као што је ова,ако у будуће и не буду могли да помогну баш моју унучад…каже деда  МИЛАН.

 Милутиновићи живе десетак километара од Братунца у насељу БРЕЗАК ,где се већина муслимана вратила. У четири  камп кућице општина је сместила избеглице. У трећој у низу, њих осам Милутинповића, живи у три мале просторије, Петоро деце: Синиша 11 година, Стојан 8, Анђа 7, Божо 6, и једногодишњи Стефан. Њихов отац Миле који болује од епилепсије, мајка Гордана и деда Милан. Општина им је доделила ову камп кућицу и то им је једини кров над главом. У остале три кућице живе старији и болесни људи.

 -ЗАЛЕДИО САМ СЕ ОД ПОМИСЛИ ДА БИ МИ УНУЧАД МОГЛА УМРЕТИ ОД ГЛАДИ, кроз плач говори деда. У скученом простору где су једва стали дрвени кревети, стари шпорет и још старији сто са две столице, бораве њих троје одраслих и петоро деце. У климавом и трошном кућерку , пуном деце , нема ни играчака ни креветића за бебу. – За три ђака који иду у школу "ПЕТАР КОЧИЋ" у месту Кравица,морамо сваког месеца да обезбедимо новац за превоз јер деца не могу пешачити сваки дан километрима до школе.

-Све би било лакше да је Миле здрав, али откад је оболео, не сме никуда без пратиоца-жали се деда Милан и истиче да син Миле ипак понешто заради надничећи преко лета. Уплашен за судбину нејаке деце , коју неће моћи  сачувати од промаје, влаге и хладноће, почео је да скупља старе блокове и циглу како би изградио макар једну собицу од чврстог материјала прије него зима удари. – Имали смо у Кадровини три своје куће , и више од 200 дунума земље и шуме. Све је нестало у ратном вихору а ми смо ево остали на ледини. Овај камп премештали су до сада три пута, и када бисмо хтели даље,не можемо, јер би се ова камп кућица распала од старости. Наша судбина тренутно зависи само од људи добре воље.  Милутиновићима је најпотребнији хлеб. Поред тога што оскудевају у брашну, немају ни одговарајућу одећу и обућу, детерџент , кревете, постељину….Мали Стефан стално плаче, некада гладан а некада мокар, јер нема пелена. Тешкоће са којима се суочавају већ су оставиле траг на дечијим испијеним лицима и тужним очима .  Половином 2007. године Милутиновићи су одселили у село Пивнице, улица Партизанска број 5..општина Бачка Паланка.Ту су добили ШЕСТО дете.ХРОНОЛОГИЈА ПОСЕТА И УРУЧИВАЊА ПОМОЋИ ПОРОДИЦИ МИЛУТИНОВИЋ19.06.2006. – тРАНСФЕР НОВЦА 24.11.2006. – трансфер новцА02.03.2007. – Извештај 24.07.2007. – Извештај26.10.2009. – ИЗВЕШТАЈ (Видео) 04.07.2010. – ИЗВЕШТАЈ26.01.2011. – ИЗВЕШТАЈ14.02.2011. – ИЗВЕШТАЈ23.06.2011. – ИЗВЕШТАЈ 26.01.2012. – ИЗВЕШТАЈ 25.04.2012. – ИЗВЕШТАЈ