„Могао сам да одем, али нећу да оставим очевинуˮ – Ненад Стевановић из Блаца је отац петоро деце

Ненад Стевановић из Блаца је имао шансу да оде у бели свет трбухом за крухом, али није. Решио је да остане на свом огњишту, формира велику породицу и да живе од свог рада. Данас са супругом Маријом има децу Јована (19), Александра (16), Михајла (13), Вукашина (7) и Даринку (1) и живе, између осталог, од продаје сувих шљива.

Породицу Стевановић обишли су представници Хуманитарне организације Срби за Србе. Оставили су на нас јако леп утисак због позитивног духа, енергије и труда који улажу.

Писао сам на многе адресе, али једино сте нам се ви јавили. Бићу вам због тога вечно захвалан и обећавам да ћу чим пре вратити све што нам будете помогли – рекао је домаћин Ненад.

Појаснили смо му да нема потребе ништа нама да враћа и да ћемо, ако Бог да да будемо у прилици, помоћи од срца, а они када стану на ноге нека помогну коме год желе. Нека се тим путем шири ланац доброчинства. Упитали смо га да нам каже нешто више о себи и својој породици:

Могао сам да одем у Београд или Немачку, али нисам хтео. Хтео сам да формирам велику породицу на својој очевини. То сам и урадио. Хтео сам да производимо и живимо од свог рада. То се трудимо да радимо. Имамо преко 3.000 стабала квалитетне шљиве. Имамо и сушару где их сушимо, па то онда продајемо.

Ненад, иначе, ради као шумар, а мајка Марија је запослена у продавници. Поред наслеђених 2.7 хектара, докупили су временом још осам хектара како би отпочели и проширили производњу. За то су узели повећи кредит који полако отплаћују. Међутим, појавила су се два проблема.

Десила се јака олуја која нам је почупала део стабала и однела кров са сушаре. Око тога се некако довијамо, али нас је укопало што фирма која је прошле године откупила од нас шљиве још увек то није платила. Сада су нам руке везане – појашњава домаћин.

Ова вредна породица, Богу хвала, није гладна и мало им фали да би стали на ноге. Деца помажу колико могу у пословима. Михајло и тренира карате за шта има низ медаља, а Александар игра фудбал у омладинској категорији београдског Рада. Живе у великој кући, али њима припада један спрат. Види се да се о свему домаћински старају.

Ја сам такав човек. Кад зацртам циљ да од тачке А треба да се дође до тачке Б, нема кише, нема снега, то мора да се испуни. Иначе, рано сам остао без оца, већ после основне школе. Од тада се борим и, искрено, тешко ми дође да тражим помоћ. Али ако се буде могло, све што тражимо јесу машине и да покријемо сушару, а кад изађемо из кризе знамо шта нам је чинити – каже Ненад на крају разговора.

Наша организација ће покушати у наредном периоду да обезбеди средства како бисмо подржали и породицу Стевановић. Овакве људе треба подржати, па позивамо све донаторе да се укључе!