Најмлађи Марјановићи, преузели газдовање породичним домом и поручују – „Осећамо се јако срећно што сте нам омогућили нови почетак у новој кући“

Најнежнија мајка Драгана са срцем већим од свих планета и строги, али правични отац Драган, имају све разлоге да буду најсрећнији родитељи на свету. Када вас деца тако воле и поштују, како нам је у једном чаробном писму захвалности написала њихова најстарија ћерка Катарина (14), не можете рећи да вам нешто недостаје.

Животне околности им ипак нису давале мира. Када им је изгорела стара кућа у селу Радошеву, која им је била све што су имали, нису клонули духом, мада су само они знали колико им је тешко било. Нада се пробудила, када смо их прошле године посетили. Тешки услови живота у забаченом селу, са у том тренутку петоро деце, погоршани су већ поменутим пожаром који их је упропастио и уназадио. Живот за Катарину и њене сестре Јовану (10) и Ивану (6), као и за браћу Тихомира (8) и Ивана (4), свео се на боравак у две просторијице недовршене куће током топлијих месеци, коју је отац Драган започео да гради, поред згаришта старе куће.

Осмеси и вера у боље сутра никада нису фалили најмлађим Марјановићима

Ипак, и после најтамније ноћи, креће да свиће. Своје свитање су дочекали Марјановићи, након што им је купљена велика и пространа кућа у селу Ступчевићи, крај Ариља, која ће подмирити све њихове потребе и умногоме олакшати живот, посебно када је реч о школовању и одрастању најмлађих, односно новопечених газди.

Некад и сад

Док вас нисам упознао, нисам очекивао да ћу било шта моћи сам да урадим. Најискреније. Када сте ми се јавили, пробудила ми се нада. Добити овако велику кућу, где свако од деце има своју собу, свој неки мир, прелепо, не знам како другачије да кажем. Захваљујемо се свима из организације и нашим суграђанима, а надам се да ћемо и ми бити у прилици некада да некоме помогнемо – испричао нам је отац Драган, као да још увек није свестан нових околности које су их задесиле.

Некад и сад

Породична слога и обострана љубав и поштовање од деце ка родитељима и обратно, морала је да буде награђена. А наградио их је Бог и са приновом, бебом Јеленом (1), која се у међувремену родила и са којом сви воле да се играју како су нам рекли.

Некад и сад

Од када смо се уселили у нову кућу, све нам је било лакше. У почетку је требало довести кућу у ред, али и то је било лако за нас. Као најмлађе газде ове куће, осећамо се јако срећно, зато што знамо да је наше и да не морамо да плаћамо кирију сваког месеца. Свима много хвала, што су нам донирали новац да добијемо нову кућу – написала нам је Катарина у свом писму.

За цео пројекат куповине куће, уз коју је ишао и плац од 20 ари, помоћни објекат, гаражу и малињак, издвојено је 5.115.153 динара. У тај износ укључена је била и набавка материјала који је искоришћен за кречење куће, реновирање купатила, постављање ламината у собе и ходнике, као и набавка намештаја: кухиње, два кревета на спрат са душецима, клизног ормана, ципеларника и француског лежаја.

Некад и сад

Пријатељи организације, ћевабџиница Валтер, подржала је и овај пројекат, обезбедивши за породицу Марјановић фрижидер, пећ на дрва и један шпорет. Помоћ за породицу Марјановић прикупљана је и на следећим хуманитарним догађајима у Ариљу: Тројка из блока, Квиз из блока, Журка из блока, Пикадо из блока и Квиз из блока. Такође, захваљујемо се Тениској академији Elite која је организовала хуманитарни тениски турнир у Новом Саду, Србима у Кини, Јовани Ј, Тениском клубу Ђукић и Хуманитарном сајму књига у Шапцу.

Пробудити тај осећај код људи да након што су добили помоћ, да зажеле и они сами некоме некад да помогну, јесте онај ултимативни циљ, који смо као организација поставили пред себе. Надајући се, да ће овај дар доброчинства кроз васпитање прећи и на најмлађе Марјановиће, можемо бити и више него задовољни учињеним, јер смо осим материјалне помоћи, кроз учињено дело, дали један конкретан пример деци у ком смеру треба да размишљају и да делају.