Најмлађи Стојићевићи, награђени за своју изузетну марљивост – нови дом, као подстрек четворици дечака!
Стара кућа, са свега три оронуле собе, од данас ће служити само као подсетник на некадашњи живот породице Стојићевић из села Прхово код Пећинаца. Нова кућа, коју је деда Радован почео да гради одавно, за своју ћерку Светлану, која одгаја четворицу дечака Кристијана (17), Марка (15), Милана (14) и Бојана (11), само је укровљена, и у њој није било могуће живети. Било је потребно много новца за даље сређивање.
Како су нам рекли још током наше прве посете, највећа жеља им је да уреде доњи део спрата на тој кући, који има 90 м2 и који би им био довољан да се сви сместе. Уз помоћ великог броја донатора, а посебно компаније Моцарт и турнира Кош за срећу, врло брзо су прикупљена неопходна средства и успешно је завршена акција помоћи за Стојићевиће. Утрошено је 2.626.766 динарa. Обећано – учињено. Урађена је фасада на доњем спрату нове куће, а унутра је спрат у потпуности уређен и опремљен, тако да сада постоје три собе, кухиња и купатило. Од намештаја смо обезбедили два ормана, кухињу, трпезаријски сто са шест столица, три кревета самца, један кревет на спрат и једну угаону гарнитуру.
Целој акцији су се прикључили и пријатељи организације из Пећинаца и обезбедили помоћ у виду замрзивача, фрижидера, шпорета на дрва и електричног шпорета, и тако овај пројекат употпунили на прави начин.
Некад и сад
Прилику да нас угосте и искажу захвалност, овај пут су имали дечаци Марко и Милан са дедом Радованом.
Некад и сад
Свиђа нам се све што је урађено. И собе су супер, можемо сви лепо да се сместимо, али и да позовемо друштво на дружење – скромни су били дечаци, ненавикнути још на све лепо што им се дешава.
Жао нам је што нисмо срели и Бојана, кога је мајка посебно нахвалила прошли пут да им је највреднији, а да то није била само празна прича, потврдио нам је и овог пута деда Радован:
Бојан је на њиви, ради. Купи лубенице, па зато није сад ту, а није близу њива, па га не можемо брзо дозвати да дође. Много је вредан, али и сви остали по цео дан раде кад је распуст, да зараде и помогну мајци. Кад је школа, онда викендом иду где год их неко позове да раде.
Невероватно заиста, јер нисмо имали прилике да се сусрећемо са оваквим причама, да деца раде, а да није то на имању које је породично, већ да су у надницама готово свакодневно. Због тога, сматрамо да је помоћ стигла на праву адресу.
Желимо Стојићевићима да остану овако вредни и сложни, и надамо се да ће им ово бити велики подстрек да истрају у борби за бољи живот.
