Након што је отац постао инвалид, бригу о домаћинству преузела најстарија деца – Видојевићи из Видова!

Представнике Хуманитарне организације Срби за Србе пут је нанео у село Видово код Новог Пазара. У овом лепом пределу, близу Ђурђевих Ступова, посетили смо наше старе познанике – породицу Видојевић. Упознали смо их, сада већ, давне 2011. године када смо им обезбедили фрижидер.

У међувремену, добили су још двоје деце, али су се и две ћерке удале, тако да је бројчано стање исто као и пре десет година – њих осморо. Породицу чине Драгиша, Светлана, Чедомир (23), Јован (21), Јована (19), Данило (13), Душан (9) и Дарко (3).

Сећамо се када сте били. Доста се тога издешавало од тада, нешто добро, а по нешто и лоше – започео је разговор с домаћином.

Кућу су у доброј мери завршили, а прошле године су направили и шталу где држе, за сада, једну краву и три свиње. Кроз шалу кажу да свако од млађе деце има своје прасе. Иако су сви без запослења, боре се колико могу. Ипак, болест оца их је највише уздрмала.

Пре пет година су ми отказали бубрези, тако да се сада водим као 100% инвалид. Морам три пута недељно ићи на дијализу. Да смо сазнали на време, можда бих се излечио, али сад је тако како је – испричао нам је Драгиша.

На основу његове болести, примају туђу негу и то је једино сигурно примање које имају у кући. Богу хвала, Чедомир и Јован су вредни момци и таман су толико стасали да се породица може ослонити на њих. Кад год има негде посла, одазивају се, а обрађују и доста земље.

Имамо пет хектара шуме и четири и по обрадиве површине. Све обрађујемо, а имамо засађене и шљиве, јабуке, малине… За малине смо се таман поделили тако да свако од деце има свој ред – рече нам Чедомир, док нас је мајка Светлана послуживала домаћим соком од јабука.

Док нас је породични мезимац Дарко упознавао са сваким кутком имања, сазнали смо и да је деветнаестогодишња Јована одслужила шест месеци у Војсци Србије. Размишљајући како би многи од нас требали да се угледају на њу и њену вредну браћу, било је време и да их упитамо како можемо да помогнемо:

Пре свега би нам значио трактор, а ако се могне онда пластеник, косачица и нешто оваца. Обрађујемо доста земље, па би нам механизација олакшала посао и сачувала време за друге послове, а пошто садимо поврће за своје потребе, имамо жељу да направимо корак напред с пластеником где бисмо узгајали паприку, парадајз, краставац… Оптерећење нам представља и 200.000 динара дуга за струју.

Породица Видојевић није прва вишечлана породица у Рашкој боласти коју смо решили поново да обиђемо. Разлог томе је што смо сада у могућности знатно више да им помогнемо, тако да ћемо се потрудити да жеље ове радне породице буду услишене.

Позивамо и све донаторе да својим редовним и наменским донацијама подрже активности наше организације у овим крајевима. Овог пута, подржимо породицу Видојевић из Видова!

Донације се могу слати на следеће начине: