Народ који изгуби своје речи престаје бити народ – отворена „Школа српског језика учимо ћирилицу” у Бенковцу

Језик као одраз националног бића, као оруђе културе и духовности, стуб је постојања једног народа или заједнице. Заједно са језиком, кроз историју, нестајали су многи народи. Неретко је узрок нестајања једног народа са одређене територије био првенствено губитак свог матерњег језика, након чега би врло брзо уследило и претапање у већинско становништво. Неговање језика и писма једног народа изузетно је битно за очување идентитета, поготово када је једна етничка заједница у мањини и одвојена од матичне државе.

Подједнако битно, а свакако и нераскидиво везано за сам језик је и писмо. Када је реч о српском народу, можемо слободно рећи, да је ћирилично писмо, раме уз раме са Српском православном црквом најзаслужније што наш народ и даље постоји, што је пребродио разне историјске недаће и што je oчувао свој идентитет. Када сумирамо све речено, једначина је јасна – за опстанак српског живља ван матице, посебно у подручју где се асимилација може десити буквално преко ноћи, потребна је стабилна и јака црква, активна употреба српског језика и очување ћириличног писма.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Никодима, а на иницијативу парохије бенковачке, наша организација, заједно са фондацијом Делије, подржала је и омогућила покретање пројекта под називом „Школа српског језика учимо ћирилицу – Бенковац“. Задатак који је постављен пред нас, као предуслов да би се ова сјајна замисао спровела у дело, био је захтев да се реновира сала у парохијском дому, који се налази поред храма рођења Св. Јована Крститеља у Бенковцу, а која је услед влаге и саме позиције сале почела да пропада.

Наша организација издвојила jе 11.165 евра, како би се набавио неопходни материјал и извели радови на санацији влаге у црквеној сали, а затим и да би се купили посебни клима уређаји који ће обезбеђивати оптималну температуру током летњег и зимског периода, као и за набавку дрвених столова и клупа које је, заједно са нашом организацијом, омогућила и фондација Делије која је донирала 2.000 евра.

У току радова

Након вишемесечног труда и преданог рада, завршено је са свим планираним радовима, а представници наше организације били су гости на отварању школе средином октобра, где су имали прилику да се сусретну са родитељима и децом, који ће бити полазници ове школе. Захвалница од стране бенковачке парохије која је добијена, али и она која је стигла у виду торте са грбом наше организације, охрабрују и указују на то, да је један овакав пројекат од немерљивог значаја за целу нашу заједницу.

Неколико недеља након наше посете је и организован први час и окупљање прве групе заинтересоване деце, додуше у нешто мањем броју од планираног, због рестриктивних мера узрокованих актуелном пандемијом.

Ова школа има за циљ да окупља првенствено децу средњошколског, школског и предшколског узраста и то не само са бенковачке парохије, већ и са суседних парохија као што су обровачка, смилчићка и задарска. С обзиром да деца са овог подручја, немају опцију да уче своји матерњи језик, а да је учење ћирилице сведено на скромно време које деца проведу на часовима веронауке, жеља покретача овог пројекта јесте да се понуди могућност деци (али и одраслима) да се детаљније упознају са ћириличним писмом, српским језиком и књижевношћу, али и са народном традицијом и основама православне вере. Ова ваннаставна активност је у потпуности необавезујућа, тако да је на родитељима превасходно, да утичу на своју децу, да што чешће посећују ове часове и да се друже са својим вршњацима у пријатној атмосфери. Бројка од двестотинак деце са ове четири парохије, улива поверење да овај пројекат има потенцијал и да ће се развијати у правом смеру.

Реновирана сала ће имати и своју секундарну намену, тако да ће бити омогућено нашем народу да се окупља по потреби и када су у питању и други поводи, као што су дечији рођендани, крштења, односно сахране најближих. Најбитнији фактори за успешност овог пројекта су првенствено деца и родитељи са овог подручја без којих би цео уложени труд био упитан, а захвалност иде првенствено покретачима овог пројекта, без чије идеје, енергије и ентузијазма би свака новчана донација била сувишна и без праве вредности. Ми смо урадили онај лакши део посла, и обезбедили тражену донацију, а највећи терет је као и увек на нашем народу и свештенству који тамо живи, да овај пројекат учини одрживим.

На крају би додали, да ће у склопу ове школе почети са радом и библиотека „Симеон Кончаревић“, која ће фигурирати као један споредни пројекат, али подједнако битан како за саму школу, тако и за нашу заједницу и да ће помоћ у виду набавке одабране литературе за попуну ове библиотеке бити потребна константно. Иако овакви пројекти нису у фокусу делатности наше организације, ипак се с времена на време направи понеки изузетак, када су у питању виши циљеви који се односе на нашу заједницу. Поврх свега, морамо бити свесни да су језик и писмо темељ опстанка нашег народа у срединама у којима је заиста тешко опстати, а притом сачувати све елементе своје народности. Посебно се то односи на генерације деце, којa се рађају у таквом окружењу и којa морају да уложе велики труд, како би у томе успели. Наш народ je сведочио кроз историју, поготово у поробљеним крајевима, да језик и народ може да постоји и без државе, али народ без језика врло тешко.