Не бирајући послове, вредни отац Зоран даје све од себе да омогући пристојне услове за школовање својих ћерки – породици Добрић је потребна подршка!

Поглед који се пружа са висине на језеро Газиводе, нетакнута природа уз саму административну линију са Косовом и Метохијом, локација је села Језгровиће у општини Тутин, а дом честите породице Добрић, jeдне од малобројних српских породица са децом у том крају.

Заиста је место на ком се налази имање Добрића прелепо, готово идеално за сеоски туризам, међутим скроз другачији је угао гледања на све то, када се ту борави свакодневно и када подижете двоје деце на не баш гостољубивом подручју. Родитељи Зоран и Сабина и девојчице Сара (13) и Тијана (11) угостили су нас у свом дому и упознали са детаљима из њиховог живота.

Радио сам једно време у Русији и тако да кажем, тад је било добро, могао сам да одвајам новац и да сређујемо кућу, пошто је ово у основи дрвена барака. Ја сам ту дозиђивао, али када није више било могућности да се остане у Русији, онда је све и око радова на кући стало. Кров ми није урађен како треба, па сад прокишњава на више места. То је једна од главних ствари, коју бих волео ако би могло да се реши – објаснио нам је отац Зоран шта је најпрече за решавање у вези куће.

Тренутно се издржавамо тако што сечем дрва и продајем. Супруга не ради, па се сналазимо некако. Мора да се ради, било шта, нема ту много избора, а ни превише бирања послова – искрен је био Зоран.

Вредан је отац Зоран, у то нема ни мало сумње, али ипак потребно је дати и њему и његовој скромној породици додатну подршку и помоћи им да сређивање куће доврше до краја, како не би сав претходно уложени труд пропао.

Ми би волеле да нам се доврши та једна соба, да можемо да учимо у миру и тишини. Одлични смо ђаци и није нам проблем ни школа ни учење – додале су Сара и Тијана своје скромне жеље.

Школа је све, морају да се труде и да уче, како би успеле нешто да постигну у животу. Ја и супруга ћемо дати све од себе, да им то омогућимо и да имају барем мало бољи и квалитетнији живот него што смо ми имали. Ту собицу да им довршим, да бар буде суво и топло док уче – рекао нам је Зоран.

Слажемо се у потпуности са речима оца Зорана и ценимо његов и труд његове супруге Сабине, да кроз школовање изведу своје две ћеркице на прави пут.

Хуманитарна организација Срби за Србе, покреће још једну акцију помоћи нашем народу из тутинског краја, са посебном жељом, да се за ове две добре девојчице омогуће пристојни услови за школовање.