„Не дам да ме сви проблеми сломе, јер моја дјеца немају никог другог до мене.“ – за мајку Ангелину нема предаје и нема одустајања када је ријеч о борби за своју дјецу!

„Све види, гледа у срце дубоко…„”  стихови су пјесме о Светој Мати Ангелини Српској. Шта је то дубоко у срцу самохране мајке Ангелине Крстић, можда управо види само Света Мати Ангелина, али оно што смо ми видјели упознавши Ангелину, јесте да је ријеч о једној неустрашивој и неуморној жени борцу, за коју термин предаја једноставно не смије да постоји. Тежак је био живот и Свете Мати Ангелине, а ништа лакши ни наше Ангелине из мјеста Доњи Бродац, недалеко од Бијељине. 

Одакле почети, шта истакнути као највећи проблем ове жене, незахвално је лицитирати, јер свака мука која ју је снашла, и засебно гледано била би претешка да се поднесе, а све то на гомили подносити из дана у дан, за то треба надљудска снага поткрепљена јаком молитвом. 

Ипак је за сваког родитеља најтеже да гледа како му се дјеца пате и када је немоћан било шта да уради по том питању. Нажалост, за патњу њених синова лијека нема, јер су и Димитрије (20) и Мирко (16) дјеца са потешкоћама у развоју, а такође, ћерка Кристина (16), иако напреднија од своје браће, ипак похађа школу по прилагођеном програму. Осуђена је Ангелина да се до краја живота бори са тим, а прије дванаест година, остављена је да ту битку води сама, након што ју је супруг напустио. Најтеже стање је са сином Мирком.

Са њим имам највише проблема. Отприлике све што је могло да га задеси, задесило га је. Један вид аутизма, ментална ретардација, епилепсија. Водили смо га по свим могућим установама и у Републици Српској и у Србији, шта год нам је препоручено тамо смо га и водили, али је стање такво какво јесте. Морамо се борити и једноставно научити да живимо са тим – начела је Ангелина своју најболнију тему.

Није борба коју води као самохрани родитељ за своју болесну дјецу, једино са чиме се суочава Ангелина. Са њом у домаћинству живи још и њена мајка Босиљка Маринковић, али и од рођења слијепа сестра Ружица. 

Сестра је од рођења слијепа, бринемо о њој. Једино што може сама да се храни и да оде до тоалета, остало морамо мајка и ја – упознала нас је и са тим проблемом Ангелина.

Како све то издржава и како успјева да остане прибрана поред свега што ју је снашло, била је наша сљедећа тема.

Једноставно, дођу моменти када не можете више, када психички паднете, када вас нешто боли. Дође ми и да вриштим и плачем, али то све мора да се гурне у други план, јер они немају никога другог до мене. Не дам да ме то заустави, само кажем хвала Богу што сам се пробудила и што смо живи и идемо даље – искрено нам је испричала и оставила нас да промишљамо, како би се свако од нас сналазио у свему томе из дана у дан годинама уназад.

Дошли смо са конкретним разлогом у посету Крстићима, да видимо шта можемо ми као организација да учинимо, како би им олакшали тешку животну свакодневицу и барем мало поправили услове у којима бораве.

Када су биле оне тешке поплаве пре скоро девет година и наше насеље је било на удару, па је поплава доста оштетила кућу. Успјели смо донекле неке ствари да санирамо уз помоћ добрих људи, али и даље има посљедица тих поплава. Дјечије собе су под влагом. Лоше је гријање и изолација. Дува кроз прозоре, па морамо стављати ћебад испод, да то мало ублажимо. Ето то би требало санирати и побољшати, да дјеца не удишу ту влагу и да нам буде топло. Због тог лошег система гријања и недостатка изолације, много трошимо дрва за огрјев, а која све теже могу да приуштим да купим – описала је Ангелина и потешкоће које имају са стамбеним простором, а које су јој отприлике посљедње на листи свих проблема.

Ангелина је једина у овом домаћинству, која је способна нешто да приходује. Ради у једној фабрици и чисти зграде и пословне објекте, а када није на послу, осим бриге о свим осталим укућанима, обрађује башту и гаји товне пилиће. Слободног времена нема ни да се поштено исплаче, рекло би се. 

Ми смо већ предузели потребне кораке, како би кренули у реализацију помоћи породици Крстић. У ресторану „Пет језера” у Бијељини, одржано је 5.6. успјешно донаторско вече, прво у овом граду, на ком је циљ био управо прикупљање средстава за помоћ овој породици. Наредних дана биће одржано још неколико догађаја за помоћ овој породици, од којих је највећи и најпознатији турнир Тројка из блока, а сви који желе да се укључе у помоћ породици Крстић могу то да ураде позивом на број 17763 на који начин се донирају 3,00 КМ.

„Молитвама Свете Мајке Ангелине, свака мука, туга, жалост да умине.” – надамо се да ће ова српска светитељка, заштитница сиромашних и убогих, измолити милост Божију за ову намучену и храбру, њену имењакињу Ангелину, као и да ће се наћи још добрих људи, који ће јој олакшати ношење претешког животног крста.