Не дозволимо да живот „онако како мора” обиљежи дјетињство петоро дјеце из Шипова!
У селу Пљева недалеко од Шипова живи скромна осмочлана породица Вучен. Родитељи Илија и Драгана подижу својих петоро дјеце, баш како нам је бака Дара рекла сједећи на својој столици у ћошку собе, „онако како мора”.
Чини се да је ова реченица постала пречесто оправдање за све што нам се дешава, а Илија, гледајући очима пуним суза по скромној соби у којој су нас угостили, отпочиње причу о својој борби. Домаћинска кућа у којој би, чини нам се, све што имају подијелили са другима, прекривена је црним зидовима од влаге и старим црно-бијелим фотографијама из прошлог вијека. Ипак, унутар тих зидова трошне куће налази се чак пет скромних дјечијих осмијеха и стидљивих погледа пуних наде за боље сутра.
Најстарија Милица има 15 година и иде у први разред средње школе у Шипову. Причајући нам о томе, погледом по соби тражи своју најмлађу сестру Јовану (5), а како каже, до школе сваки дан иде стопирајући аутомобиле који пролазе кроз село јер је близу 10 километара удаљена од ње, а други превоз не постоји. Ивана (13), Тамара (11) и Марко (9) отпочињу своју причу о школским проблемима, а како је мајка Драгана додала, у кући имају само два телефона, а сви морају у исто вријеме пратити интернет школску наставу. У школи нису наишли на разумијевање за своју ситуацију иако отац Илија ради као домар у тој институцији, па се Драгана труди да сама ради са дјецом онолико колико јој обавезе у домаћинству дозвољавају. Kаже, понекад од рада нема времена да једе.
Ипак, ова породица гради нову кућу у истом дворишту, надајући се да ће тренутну трошну кућу стару много више од половине вијека замијенити новом и тако дјеци дати бољу будућност. Тиме би већина њихових проблема била ријешена, а Илија каже да вјерује у доброту људи те да су често и наишли на исту. Дуговања немају, а од баште у којој сију поврће увијек се нађе природно на трпези. Ова радна породица посједује и три краве, коња и двије свиње. Kако кажу, најсрећнији би били када би успјели да изграде кућу и тако крену ка срећнијој будућности. Од дјечијег додатка којег примају у износу од 181 KМ и очеву плату, тешко да могу сами да плате и обаве све потребне радове за завршетак куће. У зидању првог спрата куће учествовали су многи добри људи из Шипова и околине и новчано и физички, међутим потребно је још много до краја радова и коначног стамбеног рјешења за породицу Вучен.
Скромни отац Илија и глава ове куће каже да велики проблем представља и стање у тренутној кући те да би требало што прије да пређу у нову. Ипак, градња без новца није могућа, а и проблеми са радном снагом су у најави. Радници и добри људи који помажу да још једна кућа у селу добије свој кров, убрзо ће морати да иду својим обавезама те постоји оправдан страх да ће остати без неопходне помоћи. Дакле, разлога за бригу је много, а Илија скривајући очи пуне суза ипак мирно и скромно описује ситуацију у којој се налази са великом надом у сваку изговорену ријеч којом исказује захвалност за досадашњу помоћ, а вјерује у будућу помоћ свих добрих људи.
Позивамо донаторе да се прикључе акцији за завршетак изградње дома породице Вучен и тиме остваре највећу жељу ове осмочлане породице. Разлога за бригу немамо и вјерујемо да ће наша екипа волонтера из Шипова подићи све на ноге и да ћемо породицу Вучен до краја године уселити у нову кућу, а сви остаи који који желе да се зкључе могу то урадити путем наше донаторске платформе.
