Нема предаје у Српској Крајини!

Представници Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда су протеклог викенда (14-16. октобар 2011.) спровели седму по реду велику хуманитарну акцију у Крајини. На подручју Лике (Кореница, Госпић, Доњи Лапац, Срб и Грачац) обезбедили смо помоћ за седам српских породица у вредности од 3.000 евра. Тим новцем купили смо: 15 оваца, 1 краву, 2 пећи и комплетан материјал за купатило.

Имали смо и прилику да посетимо родну кућу једног од најзнаменитијих Срба – Николе Тесле. Све то не бисмо урадили без помоћи великих пријатеља наше организације – оца Далибора, оца Предрага и оца Југослава. Такође се захваљујемо и пријатељима са сајта krajinaforce.com који су ову акцију помогли са 120€ куповином мајци „Крајинада“.

Породице којима је уручена помоћ:

• Каран – Кореница
• Сердар – Широка Кула код Госпића
• Дотлић – Доњи Лапац
• Овука – Доњи Лапац
• Ђилас – Крчко брдо код Срба
• Трбојевић – Грачац
• Јелача – Грачац

Обезбеђена помоћ:

• 15 оваца – 1.090 €
• 1 крава – 1.070 €
• 2 пећи – 620 €
• Опремање купатила – 200 €
• Трошкови пута (гориво, путарине, преноћиште) – 200 €

Акцију започињемо у Кореници, где рано у суботу ујутру долазимо код оца Далибора. Након кратког предаха, посећујемо прву породицу. То је породица Каран. Предраг и Тамара су се вратили у Лику, након 15 година избеглиштва у Србији. Са њима живе и Предрагови родитељи, док он има великих проблема у проналажењу посла због тога што му је отац био осуђен за непостојећи ратни злочин. Стога се труди да макар сезонским надничењем заради колико-толико за живот. Планира да држи овце, па одлучујемо да му помогнемо са 7 оваца у започињању бизниса, с обзиром да је у питању брачни пар који тек планира да заснује породицу и да ту и остане. Ако Бог да, можда неког наредног пута баш од њих узмемо овце.

Одмах одлазимо у оближње село где купујемо овце код једног од домаћина. Ту смо и почашћени врхунским личким шљивама. У истом селу обилазимо и породицу Прица, којој смо у нашој претходној посети Крајини обезбедили краву, која се у међувремену и отелила. Они инсистирају на томе да нам поклоне сир, чијом производњом су почели да се баве.

Са оцем Далибором настављамо пут Госпића, где обилазимо породицу Сердар – једину српску породицу у селу Широка Кула. Село је на сваком ћошку обележено усташким графитима. Породица, коју чине деда Дане, његов син Милан са женом Светланом и двоје деце, Јованом (5 год.) и Јованом (2 год.) живи буквално изоловано, пошто им се на улици нико од комшија не јавља (осим на неколико сеоских окупљања годишње када им се упућују погрдне речи). И поред тога, они немају намеру да напусте своје огњиште и не предају се, већ вредно раде. Баве се мало пољопривредом, држе нешто оваца и живине. Ми одлучујемо да им обезбедимо једну краву, која ће им свакако бити од велике користи. И ова породица се скоро вратила у Лику из Србије, осим деде Данета који је био неправедно осуђен на 16 година, али је пуштен после 4.СЗС код СердараКористимо прилику да са оцем Далибором обиђемо родну кућу Николе Тесле у насељу Смиљане код Госпића. Читав комплекс чине родна кућа Николе Тесле, Храм св. апостола Петра и Павла у којем је службовао његов отац Милутин Тесла и неколико објеката у којима су приказана нека од Теслиних открића. Пошто смо, захваљујући нашем домаћину, имали част да обиђемо једно такво место од светског значаја, наше путешествије настављамо ка оцу Предрагу у Доњем Лапцу.Родна кућа Николе ТеслеПошто је већ падао мрак, након кратког предаха, ужурбано обилазимо још две српске породице. То су породице Дотлић и Овука. Породицу Дотлић чине родитељи Дамир и Мира и деца Драган (4 год.) и Слађана (2 год.). Незапослени су, отац надничи и имају дечији додатак од 600 куна (80 евра). Држе и нешто живине и оваца. За њих намењујемо 4 овце.

Друга породица коју обилазимо у Доњем Лапцу је породица Овука, коју смо већ помогли у мају ове године са 2 овце, 2 јагњета и 10 кока носиља. И овог пута њима купујемо 4 овце. Повратничка породица, као и Дотлићи, има троје мале деце и живи у изнајмљеној кући. Мајка има проблем са држављанством, пошто се води као странац – а то изискује велики број додатних трошкова. У Хрватској се право на држављанство стиче тек након 5 година сталног боравка у земљи, а за то време потребно је стално изнова вадити и плаћати визу, здравствено осигурање итд. Један од извора прихода им је дечији додатак од 1.400 куна.Са породицом Овука

Набављамо осам оваца у селу Дољане и идемо на починак назад у Лапац. Ујутру присуствујемо литургији у Цркви у Доњем Лапцу и доручку код оца Предрага, којем се захваљујемо на гостопримству и помоћи, и настављамо даље ка Србу.

У Србу нас дочекује отац Југослав, који нас води у село Крчко брдо на самој граници са Босном и Херцеговином. Пут до села, тачније калдрма, више пута се преплиће са линијом између две државе – Хрватске и Босне и Херцеговине, а део пута се мора и пешке прећи. Напокон, стижемо и до деветочлане породице Ђилас коју смо већ два пута помагали, где нас дочекује читава војска деце. Од наше последње посете, добили су још једну принову. Ђиласи живе у својој кући, али током школске године имају на располагању од општине и стан у самом Србу. Како им то представља велики трошак, размишљају да се „угнезде“ у тој кући где имају и своју земљу. Нажалост, кућа није баш у добром стању. Немају доведену воду, него се снабдевају водом из бунара, кров прокишњава итд. Овог пута, ми се одлучујемо да им опремимо комплетно купатило (бојлер, када, вц шоља…). Захваљујемо се и растајемо са оцем Југославом и продужавамо у Грачац.Пут ка ЂиласимаЂиласиПринова у ЂиласимаУ Грачацу, опет убрзаним темпом обилазимо још две породице, најпре породицу Трбојевић коју смо и раније помагали, а затим и породицу Јелача. За обе породице намењујемо по пећ на дрва, пошто иде зима. Трбојевићима смо пре годину дана већ помогли. Имају близанце Стефана и Марију који ускоро пуне 11 година. Живе од дечијег додатка у висини од 690 куна и бакине пензије.За породицом Јелача је трагична година. Домаћин је пре неколико месеци погинуо у саобраћајној несрећи, а за њим је остало двоје деце (Николина 2 год. и Тамара 1. год.) са мајком Иваном, а са њима живи и његова сестра Миланка (чију смо породицу већ помагали у пар наврата), која иде у средњу школу. Поред тога, недавно су Миланки у истом дану умрли баба и деда. Неко време породица је била у катастрофалној ситуацији, буквално нису имали шта да једу, али сада се Ивана запослила, тако да полако стају на ноге. Захваљују нам се на помоћи, а ми продужавамо опет ка Кореници да се још једном видимо и попричамо са оцем Далибором.Представници СЗС са породицом ЈелачаУ разговору сазнајемо кроз каква све туробна времена и искушења је пролазио овај крај. Бројни усташки и фашистички покољи у Другом светском рату, комунистичко затирање цркве, протеривања ’90-их. Али ништа не оставља толики утисак, колико и онај најкрвавији рат – рат међу браћом. Рат између четника и партизана. Бројне приче, сведочења које нам отац Далибор укратко препричава запрепашћују нас, колико год се таквих ствари већ наслушали. Полако крећемо ка Београду, питајући се шта је то што окрене брата НА брата, сина НА оца, Србе НА Србе? У мислима схватамо од коликог је значаја наша заједничка борба „Срби ЗА Србе“!Упркос свакодневним претњама, српски народ успева да опстане на својим вековним огњиштима, а у последње време зебележен је и повратак прогнаних породица и поред спутавања званичних власти. Част нам је била да управо тим храбрим породицама изађемо у сусрет у оквиру ове нове хуманитарне акције.