Немерљиво богатство Тасића – петоро деце и домаћинство какво се не среће често!
Северно од града Бујановца у истоименој општини у једној од тесних уличица овог питомог села Лопардинце обитава седмочлана породица Тасић. Прави вредни домаћини. Велика стара капија отвара врата авлије пуна стоке. Отац Зоран и мајка Јелена одгајају петоро деце од којих је најстарији Маријан (21), онда следе Нела (20), Тијана (17), Анђела (16) и Александра (16).
У близини налази се манастир северозападно од села на падини брда Козарника планине Карпине, испод живописне стене зване Големи камен.
Лепе девојке у дворишту нас дочекују, три кћери Тасића, у рукама им слатко и вода по старинском српском обичају. Телевизор ради у ћошку. Слика сина са војне академије на врх телевизора. „Леп ко слика“, Маријан. Изговара његово име поносито отац. Гаси се телевизор. Да бисмо се боље чули.
„Немамо воду“ – прва реченица коју исказује отац па наставља – „Имали смо бушотину 30 метара, пре десетак година. Неке породице су скоро увеле. Да л’ да спремамо за бунар или да школујемо децу, три средњошколца су ми у кући. Ево старе бушотине“ – показује домаћин, док се чује бројна стока из штале, прави идилични амбијент живог села.
Певају петлови. Доброћудни и наивни сељаци, тежачког посла, вредни пожурују и износе ситне мирођије, па онда брже боље и остале ђаконије богате трпезе. Узбуђење расте и сверадост и при самом помену могуће помоћи. Круг разумевања бива већи.
Износи домаћу ракију, шљиву. Нуди и дуњу.
„Слабо залазим по селу, немам ни времена“ – додаје домаћин.
„Наталитета има, да се не жалимо. Посети нас за славу владика врањски Пахомије. Отац Новица свештеник долази, обилази. Добар је.“ – хвале га укућани.
„Нас три смо средњошколке. Похађамо школу „Свети Сава“. Проблем нам је превоз и месечна карта“ – говоре у глас.
„Дуговања намножена, касни плата, расту дугови свега па и струје такође, бојим се извршитеља“ – искрено ће домаћин, па наставља – „Боље да идем у дрва у шуму, него да радим за 21 000 динара, а плата касни шта да радим са тим. Од тих пара плаћам стан за студенте, немам више шта да продам. Боримо се и борићемо се, стоку држим, три краве су у штали, покојни отац је имао седам крава, али сам их продао, и поштено рећи преварио сам се. Има у штали и свиња и прасића, имам башту, у пољу 2 километара од куће имам земљу. И трактор је ту, имам плугове, садилицу, и виноград, све обрађујем, хоћу да радим али не могу механизацију да купујем“, закључује Зоран у једном даху.
Након свих разговора схватамо да је овој породици потребно доста тога како би имали нормалан живот, почев од сређивања воде која им је неопходна због пољопривреде, преко стоке од које би могли да привређују, до комплетног сређивања куће. По завршетку свега одлазимо пуни утисака од породице Тасић која нас сузних очију испраћа кроз капију, у нади да ћемо се ускоро видети поново и то лепим поводом због ког смо и дошли.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи за ову вредну породицу Тасић из Бујановца. Позивамо све донаторе да нам се прикључе и подрже нас у још једној акцији коју спроводимо у околони Бујановца и на тај начин обезбедимо све потребне услове за живот и пољопривреду домаћину Зорану Тасићу и његовој породици!
