„Нигдје небо није плаво као изнад Црне Горе” – породици Максимовић потребна je наша помоћ!
Овај пут доносимо причу из села Пандурица, близу Пљеваља о вриједној и марљивој породици Максимовић која се бори сваки дан са недаћама и чије ћерке Николина (15), Нађа (14) и Милка (10) сигурно узрастају у чврсте и стасите дјевојке јер су од малена навикли на, можемо рећи, не баш лагодан живот.
Данашње вријеме за већину људи доноси доста лагодности, ушушканости, можемо рећ и размажености, поготово за људе који живе у великим градовима. Самим тим и тешко је замислити да данас неко иде 15 километара пјешке до школе, или пак 45 километара ако је „блажа“ зима, па самим тим и аутобус саобраћа тај дан.
Отац Вукоје који ради као домар у школи 4 сата и његова супруга Марина живе у дрвеној кући у прелијепим предјелима Црне Горе и боре се за живот своје деце.
Да ми је само обезбједити неки собичак за дјецу у Пљевљима, да ћерке не морају путовати, био бих најсрећнији. Много ми је тешко да их гледам како се муче сваке зиме. Иначе се бавимо и пољопривредом, имам пар крава, па би нам балирка доста олакшала посао – прича нам његове највеће жеља овај вриједни домаћин.
Тешко је данас вријемe да вам ја кажем, сви се боримо, овде око нас у 18 кућа нема нико, нема комшије да притекне у помоћ, немамо са ким да попричамо. Хвала што сте се сјетили и дошли да нас обиђете – кроз плач нам говори мајка Марина
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још један велики пројекат у низу. Позивамо све донаторе и добре људе да нам се прикључе у још једној нашој акцији и на тај начин да олакшамо живот породици Максимовић!
